Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ситуација на северу Косова, која је, када се Савет безбедности њоме бавио прошлог октобра била на ивици драматичне, данас је смирена, али и даље ризична, констатовано је у јуче предоченом извештају који је, у уме генералног секретара, поднео Едмонд Муле, заменик шефа мировних мисија УН. Али као и ранијe и овога пута су пре свега међу сталним чланицама Савета безбедности показане старе поделе.

Муле је констатовао да је смиривању пре свега допринео дијалог између Београда и Приштине, а на допринос који је смиривању ситуације дао позив председника Тадића да се уклоне барикаде указало је потом још неколико амбасадора чланица савета.

Као велики фактор ризика Муле је навео намеру лидера Срба са севера Косова да реализују референдум упркос противљењу Београда. С тим у вези, изнео је спремност Унмика да помогне одржавању избора у српској заједници „кад се за то утврде модалитети”.

Занимљив детаљ из Мулеовог извештаја је указивање на трошкове Унмика, Еулекса и међународног присуства у целини, који су достигли пола милијарде долара. „Питање је да ли се оволики новац троши рационално и ефикасно”, упитао је Муле напомињући да је сазрело време „за нови приступ” овој теми.

После Мулеа говорио је министар иностраних послова Србије Вук Јеремић, који је као и у ранијим приликама у овом форуму нагласио да су преговори једини начин да се постигне трајно решење за Косово, али је овога пута Савет безбедности позвао и да се придржава резолуција које је усвојио. С тим у вези изнео је да будући споразум о учешћу Косова на међународним скуповима мора „недвосмислено и ескплицитно” да буде у складу са Резолуцијом 1244.

Јеремић је поново затражио да се истрага о трговини органима води под покровитељством Савета безбедности, јер само тако може да буде свеобухватна. С тим у вези најавио је да ће Србија тражити нову рунду консултација у савету о томе.

Говорећи после Јеремића, шеф косовске дипломатије Енвер Хоџај је подуже образлагао „велики напредак” постигнут у изградњи државе уочи четврте годишњице независности. Хоџај је Србију оптужио да на северу крши Резолуцију 1244, али је рекао да верује у дијалог који се води са Београдом, мада је напоменуо да већ постигнути споразуми не вреде ако се не реализују. Политику Србије „и ЕУ и Косово” оценио је као позив за поделу Косова.

Амбасадор Русије Виталиј Чуркин је подржао Јеремићев предлог да се истрага о трговини органима пренесе у надлежност савета, јер је сада води „орган који је у прошлости помагао осумњичене” који су сада на политичким положајима, навевши и околност да сведоци не уживају адекватну заштиту.

Амбасадор Кине је позвао на уздржавање од унилатералних акција и изнео став Пекинга да се постигне заједничко решење у оквиру Резолуције 1244. Кина је такође за то да се истрага о трговини органима води у оквиру УН.

Немачка је забринута због стања на северу Косова, али сматра да су и Унмик и Еулекс у минулој кризи деловали у складу са својим мандатима. Берлин поздравља Тадићев „закаснео али упркос томе добродошао” позив да се уклоне барикаде и жали што још није одређен датум за наставак дијалога.

Оцену да Косово напредује подржала је и Велика Британија, пружајући, као и Немачка, подршку истрази Еулекса. Британски амбасадор је, не помињући свог руског колегу, замерио што се сумња у непристрасност амбасадора Вилијамсона, који је на челу Еулексове оперативне групе која води истрагу.

Француска сматра да је сада „потребна политичка храброст на обе стране”, и у Београду и Приштини, уз „заинтересованост” за четири тачке председника Тадића и напомену да Ахтисаријев план остаје основа за дугорочно решење.

Амбасадорка САД је била кратка и прецизна. Констатовала је да ситуација остаје напета, позвала да се дијалог настави, а већ договорено реализује. Поновила је позив да се обезбеди безусловна слобода кретања на целом Косову и одбацила све акције које подривају његов суверенитет. Поздравила је акције косовске владе да се приближи Србима, а присуство полиције и судова Србије на северу оценила илегалним.

----------------------------------------------

Јеремић: Нимало ружичасто

После свих амбасадора за реч се поново јавио Вук Јеремић. Он је рекао да ситуација на Косову ни издалека није тако ружичаста као што је насликао Хоџај и још неки говорници. Као аргумент навео је извештаје УНДП-а, Фридом хауса, ОЕБС-а, Амнести интернешенела и Трансперенси интернешенела, у којима се лоше оцењује стање косовске демократије, грађанских слобода и констатује највећи степен корупције у Европи. Ово је покушао да оповргне Хоџај, али се за реч, да би подржао Јеремића, поново јавио Виталиј Чуркин.