Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, objavio je četvrtu knjigu, „Srbija u lavirintima tranzicije”. Od 13 ogleda na petsto strana, koji su kritički uvid u ono što nam se dešavalo u poslednjim decenijama iz vizure građana, jedno poglavlje govori o politici i novcu, uvek aktuelnoj temi. Sada naročito jer je u toku usvajanje zakona o finansiranju političkih partija u čijoj je radnoj grupi za izradu nacrta učestvovao Stojiljković.

Zašto u politici ima toliko korupcije i priča o korupciji u politici?

Ako vlast može biti i te kako unosna, a pri tom nije dovoljno kontrolisana i odgovorna, onda je put korupciji u politici širom otvoren. Pošto se na vlast dolazi izborima i u međustranačkoj utakmici, onda su izbori i stranke logičan okvir za koruptivnu razmenu i obavljanje transakcija kupovine pozicija, prava ili materijalnih dobara.

Na koje načine političke partije u svetu prikupljaju novac za svoje aktivnosti?

U Velikoj Britaniji se političke partije oslanjaju na privatne izvore, ali se čak i tamo strankama s više od dva poslanika dodeljuje iznos od dva miliona funti, pri čemu se izvesni dodatni iznos dodeljuje samo opozicionim strankama za njihove parlamentarne aktivnosti. Javno finansiranje stranaka uvedeno je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka prvo u Kostariki, Argentini, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Švedskoj a do kraja veka je postalo gotovo univerzalna praksa.

Zakonodavstvo i praksa u mnogim zemljama često ne prave dovoljno jasnu razliku između priloga za izbornu kampanju i priloga redovnim stranačkim aktivnostima. Gotovo nerešiv problem predstavlja evidentiranje, procena vrednosti i utvrđivanje granica prihvatljivog obima različitih oblika nenovčane pomoći i kvazivolonterskog angažovanja. Jednako neuhvatljiv i teško rešiv problem predstavlja i evidentiranje i tretman i ograničavanje takozvanog mekog novca – koji u kampanje unose akteri koji pružaju logističku podršku i direktno ili indirektno, preko „stranačkih” NVO i obrazovnih centara, finansiraju istraživanja za potrebe izbornih pretendenata.

Posredno radi se o organizovanju proizbornih, nestranačkih kampanja, organizovanih od „prijateljskih” organizacija civilnog društva, promovisanja vrednosti i stavova koje promovišu i određeni učesnici izbora, ali bez njihovog direktnog apostrofiranja.

Kako suzbiti korupciju u finansiranju stranaka i izbornih kampanja?

Komparativna praksa pokazuje da je neophodno da telo koje vrši nadzor i kontrolu finansiranja ima uvid u svu dokumentaciju stranke, kao i mogućnost, kada god se sumnja u istinitost podnetih izvešataja o finansijama, da šalje svoje revizore. To podrazumeva i mogućnost da ovaj organ može da sankcioniše stranku koja je prekršila zakon, ne samo novčano, nego i uskraćivanjem daljeg finansiranja, a u ekstremnim slučajevima i isključivanjem iz izborne trke. U letonskom zakonu predviđeno je, u slučaju kontinuiranog i alarmantnog kršenja zakonskih odredaba, čak i ukidanje stranke.

Koliko je novi zakonski predlog o finansiranju političkih partija bolji od prethodnih?

Novi akt pored stranaka reguliše aktivnosti koalicija i grupa građana. Tako oni stiču pravo na prikupljanje sredstava, ali i sve obaveze u odnosu na poštovanje zakonskih rešenja, uključujući evidenciju i kontrolu prihoda i rashoda. Predloženo je da se ukinu ograničenja ukupne visine sredstava iz privatnih izvora – akteri politike mogu prikupiti i namenski trošiti onoliko sredstava koliko uživaju poverenja i podrške građana. Postoje jasna ograničenja na visinu pojedinačnih priloga, kako ne bi bili zavisni od malog broja bogatih i uticajnih. Zabranjuju se i dalje anonimni, nelagalni i prilozi donatora koji se mogu naći u konfliktu interesa.

Predviđeno je da učesnici izbora dobijaju jednake iznose za vođenje kampanja, ali oni koji ne osvoje minimalni procenat moraju da vrate novac. Sredstva iz budžeta dele se proporcionalno postignutim rezultatima. I, najzad, obezbeđuje se javna dostupnost podataka o prihodima i rashodima. Umesto organa pod kontrolom stranaka, kontrolu i nadzor obavlja nezavisno telo – Agencija za borbu protiv korupcije. Ostaje da se vidi da li će predložena rešenja biti usvojena i realizovana.