Kada su ga svojevremeno kritikovali da se ne ponaša parlamentarno, da radi i govori stvari koje lord Gledston nikada ne bi, predsednik srpske vlade Nikola Pašić je odgovorio: „Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston.” Da li će danas srpski političari, posebno oni koji su na najvišim javnim funkcijama, isto reći na pokušaj da im se nametnu standardi javnog života koji su propisani za njihove engleske kolege?

Upravo je iz engleske prakse Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) preuzeo sedam definisanih standarda javnog života i napravio priručnik za njihovo poštovanje, sa primerima kršenja tih normi kod nas. Reč je o integritetu, nesebičnosti, odgovornosti, objektivnosti, otvorenosti, poštenju i ličnom primeru. Namera je, kako objašnjava predsednica Jukoma Biljana Kovačević Vučo, da se otvori rasprava o njima, kako bi se prilagodili našim prilikama i zaživeli u Srbiji.

Navodeći da već postoje dva kodeksa ponašanja (za državne službenike i lokalne funkcionere) koji se ne poštuju, Biljana Kovačević Vučo kaže da se Jukom zalaže za uvođenje kodeksa ponašanja za najviše državne funkcionere, koji bi ih na etički način izložio sudu javnosti.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati smatra da nivo poštovanja ovih standarda nije veliki i da treba doneti kodeks ponašanja (izabranih) političkih funkcionera, ali smatra da će tu biti najviše teškoća u primeni. On kaže da su i na Zapadu i u Srbiji, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, političari i politika po ugledu pri samom dnu lestvice, ali da je situacija u Srbiji lošija zbog posrednog proporcionalnog izbornog sistema kakav ne postoji u Evropi.

„Partijski funkcioneri posle posrednih proporcionalnih izbora od onih 250 kandidata biraju 30–40 srećnika. Šta tu jedan kodeks o ponašanju političkih funkcionera može da kaže – čime će se u izboru poslanika rukovoditi ti ’polubogovi’, gospodari karijera – bojom očiju, visinom, težinom… Zbog toga sam sumnjičav u uspeh takvog kodeksa”, kaže on.

Standardi su, prema njegovim rečima, vrlo korisni, ali su nedovoljni za sistem u kojem postoje blanko ostavke i posredni proporcionalni izbori. Kada bi se to promenilo, posao političkih funkcionera bi bio neuporedivo lakši, iskušenja neuporedivo manja, a mogućnost kontrole daleko veća, i tada bi imalo smisla govoriti o ovim standardima i očekivati od njih da ih poštuju.

Biljana Kovačević Vučo smatra da i u Srbiji treba da postoji neka vrsta etičkog komiteta: „Ti javni standardi svuda postoje, samo su negde kodifikovani, negde ne. Mislimo da to treba da bude i kod nas institucionalizovano kao u Engleskoj, mada smo jako daleko od toga. Etika javnih standarda prvo mora da se ’primi’ u javnosti. Javnost mora da shvati da mora da ima uticaj na ponašanje državnih funkcionera koji se finansiraju iz javnih prihoda.”

B. Baković

-----------------------------------------------------

Branko Ružić (SPS), narodni poslanik: Ne znam koliko je ostvariva ideja Jukoma u Srbiji, ali je u svakom slučaju dobrodošlo da se na neki način bar preventivno utiče na one koji možda ne baštine te vrednosti, da se barem na neki način unapredi njihovo ponašanje tim vidom prevencije, a model po kome bi se to sprovodilo jeste pitanje o kojem se može raspravljati.

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a: U Srbiji se niko ne ponaša dovoljno odgovorno, niko se ne ponaša u skladu sa principima ne samo objektivnosti, već i časti, poštenja, ozbiljnosti, bilo da je reč o političarima, bilo o medijskim poslenicima, bilo o nekom drugom. Izdvajati samo političare bilo bi nepošteno. Mora se nešto učiniti, ali to neće da se uradi Jukomovim predlozima, već drugačijim vaspitanjem, obrazovanjem, odnosom medija, napretkom ekonomije, drugačijim životom.

Željko Ivanji (G17 plus), narodni poslanik: Treba podržati svaku ideju koji će uticati na funkcionere da budu moralniji, bolji. Važno je definisati neke standarde za početak, jer mora se od nečega početi, stvoriti slika idealnog funkcionera i težiti tome, ali funkcionera koji preuzima odgovornost. Po meni je suština u tome da prvo podignete stubove demokratije koja je u Srbiji postojala i pre, koja ne počinje od danas i voditi se primerima ljudi kao što su bili Ristić, Garašanin, Nikola Pašić, Mihailo Obrenović.

Zoran Šami (DSS), narodni poslanik: Sigurno je da treba afirmisati neke elementarne moralne norme i uopšte norme pristojnog ponašanja. To vrlo često nedostaje našem miljeu uopšte – mi ćemo radije pisati i pričati o nekim bizarnostima, nego o nečijem uspehu na bilo kom polju. Ako je reč o politici, mnogo češće se izvlače neke bizarnosti, neke neumesne izjave ili uvrede koje političari često jedni drugima upućuju, nego nešto što je normalno, neke osobine koji bi svaki čovek trebalo da ima. Mislim da je i uloga medija u svemu tome vrlo važna.

---------------------------------------------

Lordovi obrukali parlament

Da je i Britancima potreban nekakav moralni arbitar, pokazali su upravo ove godine, kada ih je propisno obrukalo nekoliko lordova koji su se uhvatili u zamku novinara i pristali da utiču na svoje kolege u Gornjem domu Parlamenta za odgovarajuću novčanu naknadu i veliki broj poslanika Donjeg doma koji su, koristeći zakonske mogućnosti, nenamenski potrošili velika sredstva iz budžeta. Epilog (na koji je uticala javnost, a ne zakon i policija) jeste da su posle 350 godina postojanja Doma lordova prvi put suspendovana dva lorda, a i prvi put u britanskoj istoriji predsednik Parlamenta je podneo ostavku.

--------------------------------------------

Standardi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji

Komitet za standarde javnog života u Velikoj Britaniji osnovan je 1994. godine, u vreme premijera Džona Mejdžora, a o uspehu ove ideje govori i činjenica da je komitet, bez obzira na izborne promene, vremenom dobijao sve veća ovlašćenja, navodi se u priručniku Jukoma.

U Nemačkoj, pak, standardi javnog života regulisani su na drugačiji način, kroz zakon o poslanicima i posebne pravilnike o ponašanju poslanika, ali i ustavom regulisanu autonomnost i samostalnost poslanika.