Колико Срба прима косовски додатак

Горан Богдановић је рекао да се не мора спроводити попис да би се спречиле малверзације са косовским додатком. Он је додао: „Довољно је да се помоћ централизује, да иде из једног центра и да се тачно зна ко је за шта одговоран, од државе до локалне самоуправе и јавних служби”.

Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију изјавио је да му се допада идеја да се косовски додатак исплаћује линеарно и да је „решење за то попис становништва на КиМ и социјална карта”.

Бивши министар за КиМ Горан Богдановић не верује да ће попис бити спроведен, јер то „није било могуће урадити 2011. године, па неће ни сад”. Оливер Ивановић, бивши секретар у Министарству за КиМ, казао је да је прошле године, када је рађен попис за целу Србију, пропуштена прилика да се то уради, сада није реално, а и много би коштало.

Вулин верује да бисмо „линеарном исплатом косовског додатка дали више онима којима су средства потребна”. Он је рекао да надлежне службе треба да израчунају колико би то коштало, и додао: „Треба извршити попис на читавој територији да видимо колико нас има и да знамо где ко живи”. Косовски додатак је новчани додатак који примају запослени у државним институцијама, а живе и раде на КиМ. О њему се често говори у јавности због оптужби да се троши ненаменски. До сада све се завршавало оптужбама и причама да се мора пронаћи начин да новац стигне до оних коме је намењен и да се морају спречити злоупотребе. Вулин сматра да је решење у попису и социјалној карти.

Попис, односно изостављање КиМ из пописа, био је тема о којој се много говорило прошле године. Горан Богдановић објашњава:

„Ми смо то покушавали 2001. и прошле године, али нисмо успели. То је врло значајно за људе који живе на КиМ и то је свима нама био циљ, нажалост, из објективних разлога није било могуће спровести попис, што због међународне заједнице, што због забране Албанаца да то не може да се ради без сагласности њихове власти. Некоме се та чињеница не свиђа, али то је тако”. Богдановић се боји да је ова Вулинова прича демагогија и додаје: „Не верујем да је то сада могуће, а и кад бисмо могли то да урадимо, много би коштало”.

Оливер Ивановић је рекао да је прошле године могао да се уради попис и на КиМ и додао: „Посебно на северу, нисам видео ниједан разлог што се не би пописали и говорио сам то, али је став владе био јасан и Министарство за КиМ није могло ништа да уради”. Ивановић је рекао: „Међународни притисак је био велики, али требало је да ми будемо упорнији, нажалост прилика је пропуштена”. Ивановић је додао да би „сада то било тешко могуће урадити по међународним стандардима, зато што би то било тешко припремити, а и скупо је”.

Покушали смо да у Републичком заводу за статистику, који је спровео попис прошле године, сазнамо како би сада могао да се спроведе и колико би коштао. Уз ограду да може само начелно да говори, Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис, казала је да се класични попис ради само у статистичке сврхе. Према њеним речима „индивидуални податак је светиња, његова тајност је гарантована и не може се никоме дати, ни у какве сврхе”.

„У попису се прикупљају индивидуални подаци, али се исказују само збирни, као, на пример, колико људи живи на одређеној територији, које су старости, каквог су образовања. Значи добија се општа статистичка слика становништва у прецизно утврђеном моменту. Из збирних података можете, евентуално, да сазнате колико укупно особа прима социјалну помоћ, дечји додатак, материјално обезбеђење, једнократну помоћ у односу на број становника неког насеља, казала је Лакчевићева.

Према њеним речима „попис којим хоћете да евидентирате сваку јединицу, више није статистички, већ је то евиденција или регистар свих особа, а за тако нешто је потребан неки пропис који ће дефинисати ко прикупља податке, у ком временском периоду, извештајне јединице, сврху и циљ једне такве акције”.

Она додаје да „обично те административне евиденције раде надлежна министарства, или институције које оне предложе, али свакако мора постојати законски оквир”. Колико би овај посао коштао, уколико буде организован, наша саговорница не би могла да процени, јер постоје бројни фактори који на то утичу. Лакчевићева наводи да је прошлогодишњи попис у Србији рађен као традиционалан попис, најјефтинији, а коштао је око три евра по глави становника. Према њеним речима РЗС је увек спреман да помогне.

Горан Богдановић каже да се не мора спроводити попис да би се спречиле малверзације са косовским додатком, „довољно је да се помоћ централизује, да иде из једног центра и да се тачно зна ко је за шта одговоран, од државе до локалне самоуправе и јавних предузећа”. Богдановић каже: „Без централизације нема успеха. Ја сам то покушавао пре три-четири године, али није било сагласности коалиционих партнера. Што се пописа тиче, ми смо то покушавали да решимо на другачији начин, преко цркве, и зато баратамо тим бројем од 130.000 до 140.000 људи”.