Demokratska stranka je više puta osudila svako nasilje kao apsolutno neprihvatljiv oblik ponašanja i apelovali smo, pre svega na mlade ljude da se uzdrže od nasilja, kaže u razgovoru za „Politiku” Nenad Konstantinović, poslanik DS-a u republičkom parlamentu.

„Međutim, što je još važnije preduzimali smo vrlo konkretne korake kako bi se stvorio pravni okvir za suzbijanje nasilja, ekstremizma i netolerancije u društvu. Doneli smo Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih organizacija i udruženja, pooštrili smo u Krivičnom zakonu kazne za nasilje u porodici i za nasilje na sportskim terenima”, ističe Konstantinović.

Ali pokazalo se da ono što je do sada učinjeno nije bilo dovoljno da se spreči nasilje.

Slažem se da još nije dovoljno urađeno. Obračun sa nasiljem na ulicama nije stvar političkih stranaka već državnih organa i oni na tome rade. Ministarstvo pravde i MUP preduzimaju vrlo jasne korake u suzbijanju nasilja i kriminala. Na našim stadionima sede i javni tužilac i sudije za prekršaje da bi neposredno mogli da se uvere u ono što se na stadionima dešava, uhapšeni su oni koji su ispoljili nasilje u proteklom periodu, ali nas zabrinjava talas nasilja prema strancima koji nije u skladu sa duhom našeg naroda.

Šta je uzrok takve pojave?

To je jedna potpuno nova pojava sa kojom moramo da se suočimo. Ona je izraz manjinskog raspoloženja u Srbiji. Mi smo bili svedoci da kada je na utakmici Srbije i Francuske jedna manja grupa zviždala himni Francuske, da je kao reakcija na takvo ponašanje 50.000 ljudi spontano počelo da aplaudira i time su pokazalo šta je prava Srbija. Nije Srbija nasilje na ulicama, Srbija je društvo u kome preovlađuje vrednost tolerancije. Potreban je dugotrajan rad na rešavanju ovog problema, posebno sa mladim ljudima kako bi shvatili da nisu civilizacijske, evropske vrednosti, niti vrednosti Srbije nasilje i mržnja.

Koliko političke stranke i političari mogu da utiču na smanjenje ili povećanje nasilja?

Svi mi koji smo u politici moramo da budemo odgovorni što podrazumeva visok stepen svesti da svaka naša izjava u javnosti i ponašanje može doprineti da se neke pojave intenziviraju ili pak umanje. Nije dobro da političke stranke imaju zajedničke aktivnosti ili da dele opredeljenja sa ekstremističkim grupama koje pozivaju na nasilje.

Da li to znači da one stranke koje se nisu izričito ogradile podržavaju nasilje?

Samim stavom kojim ne osuđuju nasilno ponašanje ovih ekstremističkih grupa politički akteri na neki način podržavaju njihovo delovanje.

Koliko najavljena zabrana ekstremističkih organizacija može da utiče na smanjenje nasilja?

Ukoliko Ustavni sud prihvati taj predlog biće to nedvosmislena poruka države svima onima koji se u svom delovanju služe nasiljem ili pozivaju na nasilje i mržnju da nisu dobrodošli u našem društvu. To je samo jedna od mera koja može dovesti do smanjenja nasilja. Vrlo je važno i kako će se pravosuđe odrediti prema ovakvim pojavama. Od visine kazne zavisi kakvu poruku šaljemo građanima. Kazne za nasilnike trebalo bi da budu oštre kako onima koji pomišljaju na nasilje ne bi palo na pamet da to i čine. Mi se ovim merama prevashodno bavimo posledicama, a za uspešno smanjenje agresije i nasilja u društvu potreban nam je društveni konsenzus, odnosno aktivnost civilnog društva, medija, obrazovnog sistema, a ne sme se zanemariti ni da je u ovom procesu važna uloga porodice.