Демократска странка је више пута осудила свако насиље као апсолутно неприхватљив облик понашања и апеловали смо, пре свега на младе људе да се уздрже од насиља, каже у разговору за „Политику” Ненад Константиновић, посланик ДС-а у републичком парламенту.

„Међутим, што је још важније предузимали смо врло конкретне кораке како би се створио правни оквир за сузбијање насиља, екстремизма и нетолеранције у друштву. Донели смо Закон о забрани дискриминације, Закон о забрани манифестација неонацистичких организација и удружења, пооштрили смо у Кривичном закону казне за насиље у породици и за насиље на спортским теренима”, истиче Константиновић.

Али показало се да оно што је до сада учињено није било довољно да се спречи насиље.

Слажем се да још није довољно урађено. Обрачун са насиљем на улицама није ствар политичких странака већ државних органа и они на томе раде. Министарство правде и МУП предузимају врло јасне кораке у сузбијању насиља и криминала. На нашим стадионима седе и јавни тужилац и судије за прекршаје да би непосредно могли да се увере у оно што се на стадионима дешава, ухапшени су они који су испољили насиље у протеклом периоду, али нас забрињава талас насиља према странцима који није у складу са духом нашег народа.

Шта је узрок такве појаве?

То је једна потпуно нова појава са којом морамо да се суочимо. Она је израз мањинског расположења у Србији. Ми смо били сведоци да када је на утакмици Србије и Француске једна мања група звиждала химни Француске, да је као реакција на такво понашање 50.000 људи спонтано почело да аплаудира и тиме су показало шта је права Србија. Није Србија насиље на улицама, Србија је друштво у коме преовлађује вредност толеранције. Потребан је дуготрајан рад на решавању овог проблема, посебно са младим људима како би схватили да нису цивилизацијске, европске вредности, нити вредности Србије насиље и мржња.

Колико политичке странке и политичари могу да утичу на смањење или повећање насиља?

Сви ми који смо у политици морамо да будемо одговорни што подразумева висок степен свести да свака наша изјава у јавности и понашање може допринети да се неке појаве интензивирају или пак умање. Није добро да политичке странке имају заједничке активности или да деле опредељења са екстремистичким групама које позивају на насиље.

Да ли то значи да оне странке које се нису изричито оградиле подржавају насиље?

Самим ставом којим не осуђују насилно понашање ових екстремистичких група политички актери на неки начин подржавају њихово деловање.

Колико најављена забрана екстремистичких организација може да утиче на смањење насиља?

Уколико Уставни суд прихвати тај предлог биће то недвосмислена порука државе свима онима који се у свом деловању служе насиљем или позивају на насиље и мржњу да нису добродошли у нашем друштву. То је само једна од мера која може довести до смањења насиља. Врло је важно и како ће се правосуђе одредити према оваквим појавама. Од висине казне зависи какву поруку шаљемо грађанима. Казне за насилнике требало би да буду оштре како онима који помишљају на насиље не би пало на памет да то и чине. Ми се овим мерама превасходно бавимо последицама, а за успешно смањење агресије и насиља у друштву потребан нам је друштвени консензус, односно активност цивилног друштва, медија, образовног система, а не сме се занемарити ни да је у овом процесу важна улога породице.