Za pet godina rada Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa primio je oko 35.000 izveštaja o imovini, prihodima i funkcijama funkcionera, pokrenuo je oko 3.410 postupaka i izrekao više od 1.700 mera. Predsednik tog odbora Slobodan Beljanski kaže za „Politiku” da je u celini zadovoljan, ali da u nekoliko veoma važnih slučajeva vlada nije uvažila njegove stavove.

Tako je Milan Dacić ostao direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, iako je odbor sredinom ove godine zaključio da je on, sklapanjem posla sa suprugom, prekršio Zakon o sprečavanju sukoba interesa i predložio meru. Vladi je trebalo skoro pola godine da se izjasni, pa je tek nedavno odgovorila da je preporuka primljena k znanju, ali da je neće uslišiti.

Vlada je ignorisala odbor kada je početkom ove godine ocenio da su državni sekretari Nebojša Ćirić i Slobodan Homen u sukobu interesa. „Vlada je tada rekla da odbor nije bio u pravu kada je utvrdio da su oni prekršili zakon. To je bilo dezavuisanje samostalnog i nezavisnog organa, na šta vlada nema pravo. I to je bio najveći udarac odboru za ovih pet godina rada. On je potekao od samog vrha i mogao je da generiše slično ponašanje i kod drugih”, kaže Beljanski.

Pre nekoliko dana obustavljen je postupak protiv ministra energetike Petra Škundrića pokrenut zbog toga što je istovremeno i predsednik skupštine akcionara NIS-a. Odbor je pokrenuo postupak 18. novembra, pošto ga je Generalni sekretarijat vlade 5. novembra obavestio da ne postoji akt vlade koji ovlašćuje ministra Škundrića da bude član ili predsednik skupštine privrednog društva. Međutim, nakon pokretanja postupka iz vlade je stigao dopis u kome se kaže da ipak postoji odluka o imenovanju Škundrića u Skupštinu NIS-a.

O zahtev odbora su se oglušili i narodni poslanici Dragan Marković Palma, Veroljub Stevanović i Dragi Damnjanović, koji su i čelnici Jagodine, Kragujevca i Žagubice. Oni su odbili da se odreknu jedne od funkcija i podneli su žalbu Ustavnom sudu. Sud se oglasio nenadležnim, a trojica poslanika i opštinskih čelnika su zaključak tog suda protumačili kao svoje pravo da zadrže obe funkcije.

Aleksandra Kostić, savetnik za odnose sa javnošću u odboru, kaže da će se slučajem ova tri poslanika pozabaviti Agencija za borbu protiv korupcije ukoliko se u međuvremeno ne odluče za jednu funkciju.

Ona ističe da se veliki broj funkcionera povinovao zaključcima odbora (to su oni protiv kojih je postupak obustavljan) i da su to uglavnom bili ljudi sa lokalnog nivoa vlasti. Kako navodi, oni sa viših nivoa su redovnije podnosili izveštaje o imovini, ali bili su i dovitljiviji, ili su imali nekoga da ih posavetuje kako da zaobiđu zakon.

Slobodan Beljanski kaže da je odbor bio u značajnoj meri ograničen zakonom, odnosno da propisane mere nisu imale prinudni karakter nego da su predstavljale apel na savest funkcionera i organa u kojima oni obavljaju funkciju. „Otuda neke od tih mera nisu mogle biti izvršene ako nije bilo pristanka organa ili funkcionera i to je bio osnovni problem”, kaže Beljanski. Ipak, kako dodaje, tokom pet godina u oblasti koja do tada uopšte nije bila regulisana zakonom, niti je postojalo slično telo, kod velike većine funkcionera stvorena je navika ili svest o obavezi da podnose istinite i potpune izveštaje, da ne mogu da kumuliraju funkcije koje su po zakonu nespojive, da moraju da prenose upravljačka prava i da ispune druge obaveze predviđene zakonom.

-----------------------------------------------------------

Obustavljen postupak protiv Nebojše Krstića

Republički odbor za rešavanje sukoba interesa obustavio je juče, na poslednjoj sednici u svom petogodišnjem mandatu, postupak protiv savetnika predsednika Srbije Nebojše Krstića, izjavio je predsednik odbora Slobodan Beljanski. „Obustavili smo taj postupak iako smo ocenili da postoji povreda zakona, koja se ogleda u činjenici da nije obavestio republički odbor o tome da je u privrednom subjektu koji je imao u vlasništvu promenio ime i da prenos upravljačkih prava, koji je inače izvršen, nije dosledno poštovan”, rekao je Beljanski novinarima u Palati „Srbija”, prenosi agencija Tanjug. Agencija za privredne registre je 7. marta 2005. donela rešenja kojim je umesto dotadašnjeg direktor preduzeća za tržišne komunikacije i propagandu „Nova/Young Rubicam” Nebojše Krstića u registar privrednih subjekata upisana Aleksandra Kosanović-Strižak.

Agencija je, kako se navodi u dokumentu u koji je agencija Tanjug imala uvid, to rešenje donela rešavajući po zahtevu Jelene Terzić-Bogdanović koja je podnela prijavu za registraciju promene podataka privrednog subjekta upisanog u registar privrednih subjekata.

-----------------------------------------------------------

„Klijenti” odbora

Kroz „šake” odbora prošlo je poprilično zvučnih imena. „Na tapetu” su se našli i predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović (zbog posla sa „Galenikom”) i zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić, koji je dobio „packu” jer nije na vreme predao izveštaj o imovini. U sukobu interesa bio je i Oliver Glišić, član Gradskog veća Beograda, zbog toga što je istovremeno bio i direktor advokatskog ortačkog društva, koje je zastupalo „Luku Beograd” i Zoran Anđelković Baki kada je postao predsednik Upravnog Odbora „Železnica Srbije” (istovremeno je bio i direktor „Radija S” i „As medija” i predsednik UO „S medija tima”, ali se ovih funkcija odrekao). Ranije je odbor raspravljao o slučaju Vjerice Radete (zbog toga što je i njena sestra bila član RIK-a), pre toga o Velimiru Iliću (u vezi sa klinikom u Kačulicama) i o Božidaru Đeliću (zbog vlasničkog udela u „Meridijan banci”).

-----------------------------------------------------------

Ko krije darove

Sudeći po tome ko je odboru prijavio poklone, samo tri funkcionera u Srbiji u poslednjih pet godina dobila su protokolarne darove čija je vrednost veća od pet odsto prosečne zarade. U odboru hvale revnost predsednika Borisa Tadića koji redovno na tri meseca prijavljuje primljene poklone, a ranije su to činili i bivši premijer Vojislav Koštunica i bivši predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković. Svi ti pokloni pripadaju državi i o njima se stara Republička direkcija za imovinu.

B. Baković