За пет година рада Републички одбор за решавање о сукобу интереса примио је око 35.000 извештаја о имовини, приходима и функцијама функционера, покренуо је око 3.410 поступака и изрекао више од 1.700 мера. Председник тог одбора Слободан Бељански каже за „Политику” да је у целини задовољан, али да у неколико веома важних случајева влада није уважила његове ставове.

Тако је Милан Дацић остао директор Републичког хидрометеоролошког завода, иако је одбор средином ове године закључио да је он, склапањем посла са супругом, прекршио Закон о спречавању сукоба интереса и предложио меру. Влади је требало скоро пола године да се изјасни, па је тек недавно одговорила да је препорука примљена к знању, али да је неће услишити.

Влада је игнорисала одбор када је почетком ове године оценио да су државни секретари Небојша Ћирић и Слободан Хомен у сукобу интереса. „Влада је тада рекла да одбор није био у праву када је утврдио да су они прекршили закон. То је било дезавуисање самосталног и независног органа, на шта влада нема право. И то је био највећи ударац одбору за ових пет година рада. Он је потекао од самог врха и могао је да генерише слично понашање и код других”, каже Бељански.

Пре неколико дана обустављен је поступак против министра енергетике Петра Шкундрића покренут због тога што је истовремено и председник скупштине акционара НИС-а. Одбор је покренуо поступак 18. новембра, пошто га је Генерални секретаријат владе 5. новембра обавестио да не постоји акт владе који овлашћује министра Шкундрића да буде члан или председник скупштине привредног друштва. Међутим, након покретања поступка из владе је стигао допис у коме се каже да ипак постоји одлука о именовању Шкундрића у Скупштину НИС-а.

О захтев одбора су се оглушили и народни посланици Драган Марковић Палма, Верољуб Стевановић и Драги Дамњановић, који су и челници Јагодине, Крагујевца и Жагубице. Они су одбили да се одрекну једне од функција и поднели су жалбу Уставном суду. Суд се огласио ненадлежним, а тројица посланика и општинских челника су закључак тог суда протумачили као своје право да задрже обе функције.

Александра Костић, саветник за односе са јавношћу у одбору, каже да ће се случајем ова три посланика позабавити Агенција за борбу против корупције уколико се у међувремено не одлуче за једну функцију.

Она истиче да се велики број функционера повиновао закључцима одбора (то су они против којих је поступак обустављан) и да су то углавном били људи са локалног нивоа власти. Како наводи, они са виших нивоа су редовније подносили извештаје о имовини, али били су и довитљивији, или су имали некога да их посаветује како да заобиђу закон.

Слободан Бељански каже да је одбор био у значајној мери ограничен законом, односно да прописане мере нису имале принудни карактер него да су представљале апел на савест функционера и органа у којима они обављају функцију. „Отуда неке од тих мера нису могле бити извршене ако није било пристанка органа или функционера и то је био основни проблем”, каже Бељански. Ипак, како додаје, током пет година у области која до тада уопште није била регулисана законом, нити је постојало слично тело, код велике већине функционера створена је навика или свест о обавези да подносе истините и потпуне извештаје, да не могу да кумулирају функције које су по закону неспојиве, да морају да преносе управљачка права и да испуне друге обавезе предвиђене законом.

-----------------------------------------------------------

Обустављен поступак против Небојше Крстића

Републички одбор за решавање сукоба интереса обуставио је јуче, на последњој седници у свом петогодишњем мандату, поступак против саветника председника Србије Небојше Крстића, изјавио је председник одбора Слободан Бељански. „Обуставили смо тај поступак иако смо оценили да постоји повреда закона, која се огледа у чињеници да није обавестио републички одбор о томе да је у привредном субјекту који је имао у власништву променио име и да пренос управљачких права, који је иначе извршен, није доследно поштован”, рекао је Бељански новинарима у Палати „Србија”, преноси агенција Танјуг. Агенција за привредне регистре је 7. марта 2005. донела решења којим је уместо дотадашњег директор предузећа за тржишне комуникације и пропаганду „Nova/Young Rubicam” Небојше Крстића у регистар привредних субјеката уписана Александра Косановић-Стрижак.

Агенција је, како се наводи у документу у који је агенција Танјуг имала увид, то решење донела решавајући по захтеву Јелене Терзић-Богдановић која је поднела пријаву за регистрацију промене података привредног субјекта уписаног у регистар привредних субјеката.

-----------------------------------------------------------

„Клијенти” oдбора

Кроз „шаке” oдбора прошло је поприлично звучних имена. „На тапету” су се нашли и председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић (због посла са „Галеником”) и заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић, који је добио „пацку” јер није на време предао извештај о имовини. У сукобу интереса био је и Оливер Глишић, члан Градског већа Београда, због тога што је истовремено био и директор адвокатског ортачког друштва, које је заступало „Луку Београд” и Зоран Анђелковић Баки када је постао председник Управног Одбора „Железница Србије” (истовремено је био и директор „Радија С” и „Ас медија” и председник УО „С медија тимa”, али се ових функција одрекао). Раније је oдбор расправљао о случају Вјерице Радете (због тога што је и њена сестра била члан РИК-а), пре тога о Велимиру Илићу (у вези са клиником у Качулицама) и о Божидару Ђелићу (због власничког удела у „Меридијан банци”).

-----------------------------------------------------------

Ко крије дарове

Судећи по томе ко је одбору пријавио поклоне, само три функционера у Србији у последњих пет година добила су протоколарне дарове чија је вредност већа од пет одсто просечне зараде. У одбору хвале ревност председника Бориса Тадића који редовно на три месеца пријављује примљене поклоне, а раније су то чинили и бивши премијер Војислав Коштуница и бивши председник Скупштине Србије Предраг Марковић. Сви ти поклони припадају држави и о њима се стара Републичка дирекција за имовину.

Б. Баковић