Усвајање предлога децентрализације представља победу грађана, сматра Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије. Међутим, чланови Фискалног савета, односно чувари државне касе, не мисле тако, јер ће догодине јаз у буџету бити повећан за додатних 40 милијарди динара.

– Наша анализа показује да је, према првом предлогу буџета, минус у каси већ за 35 милијарди премашио законом предвиђени ниво од 100 милијарди динара, односно 3,2 одсто бруто домаћег производа – објаснио је јуче Павле Петровић, председник Фискалног савета, учествујући на округлом столу у организацији Економског института.

Он је подсетио да се Србија усвајањем Закона о буџетском систему, у који су унета правила фискалне одговорности, обавезала да ће минус у каси са овогодишња нешто мало више од четири одсто догодине смањити на 3,2 процента. Међутим, усвајањем предлога децентрализације и евентуалним усвајањем првобитног предлога буџета, фискални дефицит биће проширен за нешто мало више од два одсто – и премашити пет процената БДП-а. Кад се подвуче црта, то значи да ће минус у каси догодине за 75 милијарди динара „прешишати” закон.

Одговарајући на критике Фискалног савета да ће усвојена решења угрозити фискалну стабилност земље, Динкић је чуварима државне касе поручио да „наоштре оловке” и понуде предлоге како да се смање нецелисходни расходи централне државе.

– Неће бити да су градови и општине узрок проблема Београда, односно централне власти. И смањењем нецелисходних трошкова може се обезбедити фискална стабилност земље – казао је лидер УРС-а.

Павле Петровић, међутим, одговара да, ни по закону, није улога Фискалног савета да одређује на који начин ће се новац из државне касе трошити.

– Наше је да направимо анализу економских и фискалних ефеката предложених законских решења, што смо ми и урадили. У извештају смо упозорили да се евентуалним усвајањем овог предлога јаз између прихода и расхода проширује за додатних 40 милијарди. Предлагач закона који прави такву рупу у каси треба и да каже на који начин ће тај дефицит да се затвори – објашњава Петровић зашто Фискални савет као саветодавно тело не може да креира буџет.

Он подсећа да и по Закону о буџетском систему предлагач мора да објасни на који начин ће се било какво трошење или смањење прихода у каси одразити на фискални дефицит. То исто је недавно казао и Алберт Јегер, шеф мисије ММФ-а у Србији, чија рачуница показује да се усвајањем предлога УРС-а јаз у каси повећава за чак 50 милијарди. Позвао је тада креаторе буџетске политике да поново у скупштинску процедуру предају предлог децентрализације заједно са пакетом мера које би јасно и јавно објасниле како би додатни приходи локалних самоуправа били финансирани без кршења правила фискалне одговорности. И Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији, истицао је како не разуме зашто се с предлогом децентрализације жури по сваку цену ако постоји превелик ризик да се прекрше правила фискалне одговорности. Ако Уједињени региони Србије не могу да чекају до августа, онда би сада парламенту требало да представе фискално неутралан предлог, односно онај који не повећава мањак у државној каси, саветовао је недавно Лисоволик.

– Такође, Фискални савет би требало да добије прилику да погледа ревидирани предлог и своје оцене достави посланицима. Разумемо да скупштински календар може да буде врло попуњен, али налазимо се у новом свету у којем цена непоштовања правила фискалне одговорности може бити превисока да би се преко ње прешло само због процедуралних разлога – казао је он и сликовито објаснио да је Фискални савет практично предлогу УРС-а дао црвени картон.

Иначе, у анализи ефеката предлога децентрализације, коју су чланови Фискалног савета посланицима доставили пре неколико недеља, упозорава се и на који начин би рупа од 40 милијарди динара могла да се „закрпи”. Као једна од мера за смањење расхода у каси спомиње се и замрзавања плата и пензија следеће године или резање трошкова намењених за капиталне инвестиције, што се оцењује као најлошији сценарио.

А када је о евентуалном повећању прихода реч, као једна од опција спомиње се повећање пореза на додату вредност. На пример, са 18 на 20 одсто, предлажу чланови Фискалног савета. Такође, могуће је и повећање стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 22 на 26 одсто. Овај приступ се оцењује као непожељан са макроекономског становишта, јер би се на тај начин знатно повећала оптерећења привреде и грађана.

– Тврдња предлагача да за спровођење овог закона нису потребна додатна средства није валидна – закључује се у извештају.