Kada bi Srbija bila kao Norveška, da možete da je kritikujete, a ona da vas plaća, onda bismo možda i mi konkurisali za sredstva iz republičkog budžeta, kaže Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praksis. Ona kaže da Praksis nikada nije finansiran iz državnog budžeta, niti je ikada konkurisao za to – jer se članovi ove NVO tako osećaju slobodnije.

„Norveški Savet za izbeglice je oštro kritikovao norvešku državu zbog toga što je učestvovala u NATO-bombardovanju Srbije, i to je izneo u medije, a resorno ministarstvo te države je njima glavni, gotovo i jedini donator. Ali ovde kod nas nije tako. Čim nekoga kritikujete – već vodite prljavu kampanju, već nešto podrivate, već su to neke subverzivne delatnosti i sve tako neke gluposti”, objašnjava Ivanka Kostić koja zbog ovakvog stava svoje organizacije nije ni u prilici da se suočava sa problemima i zamkama budžetskog finansiranja NVO kroz „liniju 481” (sa koje idu dotacije za NVO, političke partije, verske zajednice, sportske saveze).

A upravo je za tu budžetsku liniju vezan glavni koruptivni tok koji se odnosi na NVO, ocenjuje profesor dr Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju.

Od svih pitanja koja su akutna u vezi sa finansiranjem NVO, prema njegovim rečima, najznačajnije je da se trenutno reši pitanje odnosa države, ili bolje rečeno Vlade Srbije prema nevladinom sektoru. Odnosi unutar nevladinog sektora su njihova stvar.

„Sada već (ne)čuvena budžetska linija 481, kroz koju je pod pritiskom Evrope obezbeđeno finansiranje nevladinih organizacija, izaziva veliku kontroverzu. Zato odmah treba otvoriti to pitanje, pod materijalnom i krivičnom odgovornošću svih službenika, svih vladinih administratora koji su bili zaduženi za realizaciju ove budžetske linije, jer tu imamo neverovatna iskakanja iz sistema, dobijaju sredstva i pojedinci i političke stranke i verske zajednice. Bitno je da se skine taj odijum prevarne namere koju naša vlast ima. Niti su doneta odgovarajuća podzakonska akta da se obezbede konkursi za ta sredstva, niti postoji odgovarajuća javnost u radu – korupcija prosto buja i cveta”, ističe Lilić i upozorava da zbog toga vlada i vladajući faktori u Srbiji jako gube kredibilitet, naročito u odnosu na EU, jer su nas „pročitali”.

Kada je reč o nedostatku podzakonskih akata, odnosno odsustvu jasnih procedura za sprovođenje konkursa i kontrolu trošenja dotiranih sredstava, treba podsetiti da je Zakon o udruženjima donet 2009. godine i njime je utvrđena obaveza udruženja da vode poslovne knjige, sačinjavaju finansijske izveštaje i podležu vršenju revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji za čiji je nadzor nadležno Ministarstvo finansija.Pored toga, napominju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, udruženja podležu nadzoru svih nadležnih inspekcija i drugih državnih organa na isti način kao i druga pravna lica.

Podzakonska akta, ipak, još se čekaju. Profesor Lilić smatra da procedure konkursa za finansiranje projekata NVO iz budžeta treba da budu slične postupku javnih nabavki, odnosno tendera. „Da se, dakle, tačno zna koji su uslovi, da se onda omogući uvid u odgovarajuću projektnu dokumentaciju ako se konkuriše za novac preko projekata, da postoji mogućnost da nezavisni revizori izvrše reviziju itd. Nije to nešto van naše sunčane galaksije da mi to ne možemo da rešimo. Pravni problemi se tu postavljaju kao nepremostivi da bi se zataškalo ono što se odigravalo do sada”, ističe Lilić.

Kada je reč o kontroli, država treba da se ponaša kao svaki donator. To su sredstva koja se daju namenski i kontrola mora da postoji. Ali i država, koja je najveći dužnik u državi, treba da vrati svoje dugove, podseća on.

„Za mene kao građanina Srbije je najvažnije gde ide moj poreski dinar. I zašto poreski dinar koji je vlada sama namenila nevladinom sektoru ide u džepove pojedinaca, stranaka...”, dodaje profesor Lilić.

Odgovor da je zakonom tako određeno, da se sa linije 481 finansiraju i NVO u „užem” smislu i ostali korisnici, nije zadovoljavajući za njega. Zato, kako kaže, na stub srama treba da se stavi onaj, imenom i prezimenom, ko je predložio takvu zakonsku formulaciju.

„To je ta prevarna namera koja je masovno kod nas primenjivana i zbog čega Srbija drastično gubi na svom ugledu u svetu. Zakon ne sme da bude izgovor, pa i Staljin je radio po zakonu, sam zakon je ta prevarna namera. Ne može to da se radi. Da se preko normativnih i administrativnih smicalica izigra ta suštinska obaveza da se podrži nevladin sektor. Jasno je i zašto se to radi. NVO sektor ne odgovara ovakvoj korumpiranoj vlasti, to je suština stvari”, ističe Lilić i kao „fantastičan primer prevarne namere” ističe slučaj registrovanja Ujedinjenih regiona Srbije kao nevladine organizacije. URS, dakle, ima nameru da izbegne sve ono što ne može da radi politička stranka a da kupi profit političke stranke.

B. Baković

-----------------------------------------------------------

Pitanja bez odgovora

Neka od pitanja koja su se nametnula o problemu finansiranja i kontrole trošenja dotacija koje idu za NVO uputili smo juče premijeru Mirku Cvetkoviću koji je i ministar finansija, ali do 17 sati odgovori nisu stigli. Premijera smo pitali, između ostalog, kada je budžetska linija 481 formulisana tako da se kroz nju finansiraju i „klasične” NVO, ali i političke stranke, sportski savezi i verske organizacije i šta misli o zahtevu grupe NVO od pre tri godine da se ta budžetska linija „razbije” na četiri posebne linije, ali i zašto još nisu doneta odgovarajuća podzakonska akta i kako se sprovodi kontrola trošenja budžetskih sredstava sa linije 481.