Расим Љајић (Фото Танјуг)

„Не знам колико је реално да дође до реконструкције владе јер у свим неформалним контактима видим да је моја изјава наишла на негативне реакције као да сам рекао да влада треба да падне”, каже за „Политику” министар за рад и запошљавање Расим Љајић коментаришући изјаве које је међу коалиционим партнерима и у јавности покренуо о томе да је влади потребан јак политички потез – избори или реконструкција.

„Можда ми узимају за зло што сам рекао да влада треба да се реконструише јер нас сматрају сувише безначајним коалиционим партнером. Моја изјава је у функцији јачања владе. Она је предузела низ добрих економских и социјалних мера и значајне потезе на међународном плану. Мислио сам да је ово прави тренутак да се предузме активан политички потез јер сви други потези владе нису адекватно валоризовани у јавности”, истиче Љајић и додаје да у овом тренутку избори нису опција и да би били чист авантуризам.

Влада се, према његовим речима, стално налази у дефанзиви и одбрамбеној позицији јер је нападају са свих страна и зато би, уверен је, реконструкција био потез који би наишао на подршку јавности. „Ово није ни призивање избора ни критика владе у којој седим јер би то било као да пљујем у бунар из кога пијем, а изгледа да је управо тако схваћено што ми је потпуно невероватно. Мислим да је ово најбољи тајминг за реконструкцију”, објашњава Љајић уз подсећање да није први који говори о томе јер су се у протеклих годину дана изјашњавали и министри и премијер и председник државе.

На питање како би требало да изгледа реконструисана влада Љајић каже да није на њему да предлаже, али да би у сваком случају смањење броја министарстава подразумевало да свако мора да се одрекне неког ресора, а за то је потребан договор свих чланица владајуће коалиције.

У Либерално-демократској партији сумњичави су у искреност идеја о реконструкцији владе које долазе из владајуће коалиције. Према речима Ивана Андрића, члана председништва, реч је само о наставку једне демагошке приче која долази из неких министарстава којом покушавају да се уберу јефтини политички поени. Андрић подсећа да су они прошле године предложили закон о министарствима према коме је влада требало да има свега 12 министарстава, али да нису имали подршку чак ни за његово стављање на дневни ред.

„Када је постало јасно да се економска криза захуктава предложили смо да се број министарстава сведе на 12, што је неки европски просек, али подршку нисмо добили ни од оних који данас имају неку сличну иницијативу. Зато у овоме не препознајем озбиљну политичку идеју”, каже Андрић за наш лист додајући да је још на почетку формирања владе било јасно да је број министарстава резултат величине владајуће коалиције, а не стварне потребе друштва.

„Скраћивање” владе била је тема о којој се говорило више пута у протеклих годину дана. У априлу прошле године председник Србије Борис Тадић констатовао је да се број министарстава мора смањити, али је и признао да ће за то бити потребно неко време и најавио да ће „лично да убеђује коалиционе партнере да је неопходно да се такав захват спроведе”. Премијер Мирко Цветковић је свој кабинет бранио речима да „тим који побеђује не треба мењати”.

Ј. Церовина

------------------------------------------------------------

Реконструкција ствар политичких договора

„Очигледно је да тема о реконструкцији Владе Србије изазива посебну пажњу, чим се о њој толико говори. Треба, међутим, знати да је та тема ствар политичког договора и политичке процене. У сваком случају верујем да народни посланици у Скупштини Србије својом активношћу неће на то утицати и да ће о евентуалној реконструкцији владе поново морати да седну за исти сто и разговарају само они који су се својевремено и договорили о садашњем саставу владе”, рекла је председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић.

Т. Т.