Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Balaš podržao je inicijativu koju su njegove kolege iz Austrije Mihael Špindeleger i Grčke Dimitros Drucas uputile Savetu ministara EU tokom prošlonedeljnog zasedanja u Briselu. U pismu Špindelegera i Drucasa ministrima EU i visokom predstavniku za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton predloženo je integrisanje zapadnog Balkana u EU 2014. godine, na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. U očekivanjima za tekuću godinu oni su, kada je o Srbiji reč, naveli da treba nastaviti napredak u evrointegracijama uključujući ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i odgovor EU na zahtev Srbije za članstvo u uniji.

Kakve su šanse za uspeh ove inicijative o prijemu zemalja u članstvo na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata?

„Obično to deluje kao fraza, ali je istina: najveći uticaj na brzinu kretanja ka EU imaju same te zemlje koje se kreću ka EU. U onoj meri u kojoj uspostavljaju funkcionisanje svojih ustanova, a pre svega vladavinu prava, one postaju podobniji i bolji članovi EU”, kaže Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, za „Politiku”.

On, međutim, ukazuje da i dalje postoje mnogobrojni sporovi između zemalja na prostoru jugoistočne Evrope i bivše Jugoslavije i posebno da je nerešen „ogroman problem” Kosova. „Ono je problem za Srbiju, problem za vladu u Prištini, problem za Evropsku uniju jer pet od 27 zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova. Samim tim, EU ne može da stupi ni u kakav pravni odnos sa vladom Kosova, što je vrlo, vrlo važno”, ističe Reljić.

Povodom činjenice da Grčka i Austrija navode 2014. godinu kao „važan simbol”, naš sagovornik ističe da formalni postupak primanja neke zemlje u EU „traje vrlo, vrlo dugo”. „Ne može da se zamisli da bi taj postupak mogao da se sprovede od 2010. do 2014. godine. Ali, ako bi 2014. sve zemlje zapadnog Balkana imale status kandidata i da EU tada odredi početak pregovora o njihovom prijemu u članstvo, to bi bio ogroman uspeh”, misli Reljić.

B. Čpajak

-----------------------------------------------------------

Reljić: Zemlje koje su priznale Kosovo ne mogu da potpišu dokumenta sa Srbijom

„Kao što ne može EU pravno da tretira Kosovo sa odnosom 5:22 tako je i bilo koji dalji pravni korak unije sa Srbijom skopčan sa jednim suštinskim problemom pravne prirode”, kaže Dušan Reljić.

„Dvadeset dve zemlje priznale su Kosovo kao nezavisnu državu, što znači da one ne mogu sa Srbijom da potpišu dalja dokumenta o pristupanju, ukoliko kod Srbije i dalje bude postojao taj zahtev za očuvanje srpskog suvereniteta nad Kosovom”, ističe Reljić i podseća na to da će Srbija morati da odgovori na pitanje o svojoj teritoriji pre razmatranja kandidature u EU.

B. Č.