Министар спољних послова Мађарске Петер Балаш подржао је иницијативу коју су његове колеге из Аустрије Михаел Шпинделегер и Грчке Димитрос Друцас упутиле Савету министара ЕУ током прошлонедељног заседања у Бриселу. У писму Шпинделегера и Друцаса министрима ЕУ и високом представнику за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон предложено је интегрисање западног Балкана у ЕУ 2014. године, на стогодишњицу почетка Првог светског рата. У очекивањима за текућу годину они су, када је о Србији реч, навели да треба наставити напредак у евроинтеграцијама укључујући ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању и одговор ЕУ на захтев Србије за чланство у унији.

Какве су шансе за успех ове иницијативе о пријему земаља у чланство на стогодишњицу од почетка Првог светског рата?

„Обично то делује као фраза, али је истина: највећи утицај на брзину кретања ка ЕУ имају саме те земље које се крећу ка ЕУ. У оној мери у којој успостављају функционисање својих установа, а пре свега владавину права, оне постају подобнији и бољи чланови ЕУ”, каже Душан Рељић, истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину, за „Политику”.

Он, међутим, указује да и даље постоје многобројни спорови између земаља на простору југоисточне Европе и бивше Југославије и посебно да је нерешен „огроман проблем” Косова. „Оно је проблем за Србију, проблем за владу у Приштини, проблем за Европску унију јер пет од 27 земаља није признало независност Косова. Самим тим, ЕУ не може да ступи ни у какав правни однос са владом Косова, што је врло, врло важно”, истиче Рељић.

Поводом чињенице да Грчка и Аустрија наводе 2014. годину као „важан симбол”, наш саговорник истиче да формални поступак примања неке земље у ЕУ „траје врло, врло дуго”. „Не може да се замисли да би тај поступак могао да се спроведе од 2010. до 2014. године. Али, ако би 2014. све земље западног Балкана имале статус кандидата и да ЕУ тада одреди почетак преговора о њиховом пријему у чланство, то би био огроман успех”, мисли Рељић.

Б. Чпајак

-----------------------------------------------------------

Рељић: Земље које су признале Косово не могу да потпишу документа са Србијом

„Као што не може ЕУ правно да третира Косово са односом 5:22 тако је и било који даљи правни корак уније са Србијом скопчан са једним суштинским проблемом правне природе”, каже Душан Рељић.

„Двадесет две земље признале су Косово као независну државу, што значи да оне не могу са Србијом да потпишу даља документа о приступању, уколико код Србије и даље буде постојао тај захтев за очување српског суверенитета над Косовом”, истиче Рељић и подсећа на то да ће Србија морати да одговори на питање о својој територији пре разматрања кандидатуре у ЕУ.

Б. Ч.