Политика
Маловић: ЕУ неће тражити измене Закона о финансирању странака
Стручњаци оцењују да ће став ЕУ углавном зависити од ефикасности промене закона, иако су поједине одредбе у њему могле бити боље
Недавно усвојен Закон о финансирању политичких активности има недостатака, али доста је бољи од претходног и сада је најважније да почне дасе примењује. А о евентуалним изменама појединих одредаба требало би разговарати касније, када из праксе буде видљиво где има проблема у примени закона, казали су стручњаци укључени у израду текста закона који је парламент усвојио прошлог месеца. Иако члан одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић каже да је текст, који је урадила експертска радна група Министарства правде, знатно промењен пре него што га је скупштина изгласала и да су тиме умањене шансе да се постигне јавно финансирање странака и ефикасна контрола, министарка правде Снежана Маловић тврди да су сва решења пре него што је закон упућен скупштини усаглашена са Европском комисијом.
Текст закона који је припреман још од јануара прошле године, чак два пута је био упућиван на мишљење Венецијанској комисији Савета Европе.
„Закон о финансирању политичких активности је рађен тако што је радна верзија текста достављена на мишљење и Венецијанској и Европској комисији. Након усаглашавања предлога закона на седници владе текст је поново достављен ЕК са свим оним решењима која су потом и упућена скупштини”, објашњава министарка Маловић.
Она истиче да из Европске уније нема никаквих најава да би могли тражити да се закон промени. Чупић је претходно, у интервјуу за „Блиц” навео да ће вероватно бити потребе да се, у процесу прикључења ЕУ изврши притисак да се све нејасноће у закону измене и да се закон прецизира. Снежана Маловић, међутим, каже да за то нема потребе јер је текст пре упућивања у скупштину усаглашен са Европском комисијом.
Програмски директор Цесида и члан радне групе за израду закона Ђорђе Вуковић је казао да је ипак најважније да видимо како ће се примењивати, па онда, евентуално, да се „поправља”. „Закон је далеко од савршеног, али мислим да смо успели да у закону остану најзначајније одредбе кад је реч о надгледању. Наравно, усвајање оваквог закона увек зависи од воље странака и против тога се не може. Типичан пример је она на изглед ситна измена кад је реч о финансирању из буџета, којој се прибегло пошто Венецијанска комисија није подржала предлог да се проценат повећа са 0,15 на 0,3 одсто буџета. У радној верзији закона, као и у претходном закон било је 0,15 одсто умањено за трансфере, што је сада избачено и разлика у новцу је огромна, а ми у радној групи ту ништа нисмо могли”, казао је Вуковић.
Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић, који је био члан шире радне групе, такође, наводи да је начин расподеле новца промењен у последњој верзији закона. „Закон је мењан и амандманима посланика, али и између последњег усаглашавања унутар радне групе и његовог упућивања из владе у парламент. Рецимо одредба којом се уводи реч ’намера’ кад је реч о кривичним одредбама, није била у верзији која је послата Венецијанској комисији. А та измена може, рецимо, битно да отежа поступак јер тужилац мора да докаже да ли је неко нешто противзаконито урадио баш у тој намери. Како ће ЕК и Венецијанска комисија реаговати на ове измене и да ли ће им оне бити проблем не знам”, каже Ненадић.
Министарка Маловић тврди да неће. „Ако говоримо о висини новца по проценту који се издваја из буџета за финансирање странака и ономе што се из буџета даје приликом избора, са тим изменама је достављен ЕК. Пре него што је утврђен предлог закона та решења су апсолутно усаглашена са ЕК. Потом је текст упућен скупштини на усвајање”, каже она.
Оно у чему су стручњаци сагласни јесте да ће оцене Европске уније у највећој мери зависити од тога да ли се и како закон примењује. „Мислим свакако да је најважније да је закон усвојен и ЕУ је инсистирала на томе пошто постојећи закон није омогућавао јавност финансирања и ефикасну контролу. Колико ће бити задовољни овим новима зависиће у великој мери од ефикасности његове примене. А кад је реч о самим одредбама, ЕУ ће свакако обратити пажњу на то да ли су уважене препоруке Венецијанске комисије и ОДХР, али до септембра када Европска комисија завршава своје мишљење вероватно неће бити времена ни да закон почне да се примењује”, објашњава Ненадић.
Последњи коментари
Ostavka, kako to daleko, i nemoguće, zvuči...
mislim da je EU digao ruke od srbije i da više ne očekuje ništa od njih. I ludom bi bilo jasno da vladajuća garnitura nije voljna niti sposobna da prati zahteve evrope vezano za propise i zakone, poštovanje ljudskih prava...Kad jednu te istu stvar morate objašnjavati i vraćati na početek 4-5 puta onda ista gubi smisao. i sama podrška evrope Tadiću očito da opada, polako ga puštaju da se sam bori sa "mangupima u svojim redovima". oni će za sada sve to da posmatraju sa strane - dokle videćemo (ne bi bilo iznenađenje da se okrenu drugim političkim opcijama i sigurnijim partnerima). Videćemo!
Zašto da traži izmene kada su se stranke dogovorile kako da što bolje ojade gradjane Srbije i izglasale takav nakaradan zakon. Navodno u njihovim interesu. I nije ih stid zbog toga.






