Може ли Дачић да „укроти” министре

Министар грађевине и урбанизма Велимир Илић рекао је јуче да је премијер Ивица Дачић у праву када је претходних дана критиковао њега и Милутина Мркоњића, министра саобраћаја, због јавних свађа око радова на коридору 10 и 11. „Министри не могу да се расправљају и то није коректно”, сложио се Илић, али је додао и да се „мора знати ко шта ради и да се поштује оно што је раније договорено на састанку са премијером и замеником премијера Србије”. Уз опаску да је с Мркоњићем у пријатељским односима, Илић је, како преноси Танјуг, истакао да не може да дозволи да се аутопут од Београда до Црне Горе гради без одговарајуће и законом предвиђене документације.

Илић и Мркоњић су прошлог петка, подсетимо, разменили оштре оптужбе у вези са радом предузећа „Коридори Србије”. Најпре је Илић оптужио Мркоњића да злоупотребљава градилиште за личну промоцију и да се није обезбедила потребна документација за извођење радова на Коридору 10 и 11.

„Како да дозволим да неко тамо изводи радове сваки дан, а нема грађевинску дозволу, ниједан папир, нема решене имовинско-правне односе, нема обезбеђен новац у буџету за ову годину, нема ништа”, рекао је Илић и најавио да ће због тих пропуста бити смењен директор „Коридора Србије” Михајло Мишић. Мркоњић је поручио да то може да учини само Влада Србије, као и да је он задовољан како то предузеће ради. „Када бих био малициозан као Веља, могао бих да кажем да он ништа није урадио, све ово што ми сада радимо он је могао да уради раније, али није”, узвратио је Мркоњић.

Илићева и Мркоњићева свађа на почетку рада владе очигледно је узнемирила премијера због чега их је упозорио да то неће толерисати и најавио да ће предложити разрешење сваког министра из свог кабинета који се буде у јавности свађао с неким од колега.

Свађе у Влади Србије нису никаква новост. Када су министри из претходне владе своја неслагања готово свакодневно саопштавали у медијима упркос постојању Кодекса о понашању чланова владе који је то забрањивао, бивши премијер Мирко Цветковића покушао је решење да пронађе у преношењу ставова Кодекса у законску норму. По њој су „чланови владе, државни секретари и директори посебних организација и служби владе, у јавним изјавама и наступима у јавности дужни да изражавају и заступају ставове владе, укључујући и ситуацију када су гласали против одлука владе”. Члановима владе је такође забрањено да дају информације о раду владе „супротно начину одређеном пословником владе или на начин на основу којег се не може утврдити који члан владе, државни секретар и директор посебне организације и службе владе даје информацију”. Овакво санкционисање изазвало је оштре критике и полемике у јавности, реаговала су новинарска удружења јер је норма протумачена као ускраћивање јавности за информације о томе шта се дешава у влади. Објашњавајући повод за доношење кодекса тадашњи министар одбране Драган Шутановац је рекао да се „често дешавало да се критика не износи на седници владе, а да се затим чита у медијима, што није пријатељски и партнерски”.

Да ли је и колико овај „фер плеј” међу члановима владе у интересу јавности?

Према речима Владимира Гоатија, председника Транспарентности Србија, у овом случају се сукобљавају два начела – морални и правни.

„На једној страни су ефикасност и тимски рад владе, а на другој јавност и отвореност рада владе. То би се у праву звало антиномија – један правни принцип против другог. И када имате то онда мора да се нађе мера, да се испоштује и једно и друго. Очигледно је да крупне недоумице које постоје у влади, око којих влада још није заузела став, а дугорочно су важни, не треба износити пред публику и агитовати. Ту влада мора да делује као тим. Али то иде против захтева јавности. Бар понеки министри су будни и треба им омогућити да кажу оно чиме се баве. На њима је да одлуче”, објашњава Гоати.

То што је овај наступ Илића и Мркоњића прошао непримећено у јавности Дејан Вук Станковић тумачи тиме што се он не схвата толико озбиљно.

„То је више ствар неког личног престижа, ко ће у очима грађана да буде већи градитељ. А Дачићев иступ није имао ауторитарну политичку конотацију да некога дисциплинује, да некоме држи лекције. Његов иступ је више био превентиван као нека врста поруке овој двојици да тако нешто није прихватљиво за његов кабинет”, каже Станковић.

Он је уверен да Дачићева реакција не значи да је тиме хтео да покаже како ће водити владу, односно да ће сакривати од јавности неке контроверзне ствари или избегавати одговоре на нека отворена питања. Дачића је, како оцењује, револтирало то што на почетку рада владе већ постоје варнице. Он је, како каже Станковић, више устао против њихове жеље да медијски монополизују једну тему и да на известан начин праве себи рејтинг у очима грађана.

Гоати подсећа да се у прошлом сазиву владе више чланова до краја понашало малтене као опозиција влади. „Динкић, али и садашњи премијер често су наступали са својим гледиштима у јавности”, каже Гоати.

Гоати и Станковић се слажу да ће премијер тешко повлачити неке превише оштре и драстичне потезе попут смене министара.

„Волео бих да видим како може да смени, рецимо, неког министра који је председник странке. Тиме би пресекао грану на којој седи. Контролни пакет акција у влади није у Дачићевим рукама и он је тога свестан. Принцип егзистенције је изнад свих норми и кодекса јер је у политици важно остати на власти”, сматра Гоати.

Станковић, пак, у Дачићевом понашању види покушај да се спрече будући случајеви  јер у влади има оних који би могли да праве негативан имиџ владе када је реч о контроверзним изјавама. Свађе су, како оцењује, увод у лоше односе у влади и то ниједном премијеру не треба.

----------------------------------------------

За осам година ни 100 километара аутопута

Велимир Илић од 2004. до 2008. саградио 36,5, а Милутин Мркоњић од 2008. до 2012. једва 45,25 километара на Коридору 10

Упозорење премијера Ивице Дачића да ће разрешити свакога ко се буде свађао у влади изгледа да је уродило плодом. Министри Милутин Мркоњић и Велимир Илић, који су претходног викенда разменили оштре речи поводом рада предузећа „Коридори Србије”, око тога ко је надлежан за изградњу Коридора 11 и како га финансирати, одмах су помирљиво спустили тон.

Требало би, међутим, подсетити на чињеницу да Милутин Мркоњић, када је после Велимира Илића 2008. године сео у фотељу министра за инфраструктуру, није био презадовољан стањем у ресору. Упозоравао је да не постоји ниједан завршен пројекат за Коридор 10 и како нису решени имовинско правни односи. А да би доказали јавности колико ништа није рађено на Коридору 10 министри из владе Мирка Цветковића обично су наводили податак да је за Коридор 10 у 2007. години издвојено 250 милиона евра из НИП-а, али пошто тадашње министарство за капиталне инвестиције није повукло ниједан евро – паре су преусмерене на другу страну.

Демантујући поновне наводе Мркоњића, да док је био министар за капиталне инвестиције није урадио ништа конкретно, Илић је навео да је увек све поверене послове обављао поштујући обећане рокове и уз све неопходне документе. Он је поменуо неколико пројеката који су реализовани за његовог претходног мандата, а код којих је у потпуности испоштована процедура. То су, како је рекао, пре свега аутопутеви од Ниша до Нишке бање и од Лесковца до Власотиначке петље, али и припремљена документација за нови мост преко Дунава код Бешке.

Када се сабере шта је ко од њих конкретно урадио рецимо на Коридору 10, чија изградња се протеже кроз мандате оба министра, испада да је за време Велимира Илића од 2004. до 2008. саграђено 36,5 километара аутопута у пуном профилу и 52,2 километра полуаутопута. Дотле је Мркоњић саградио 45,25 километара аутопута пуног профила и 114,7 километара полуаутопута, започео радове на преосталим деоницама и завршио пројекте. Осим тога за изградњу друмских Коридора 10 и 11, од средине 2008. до краја 2011. године, завршена је експропријација за 10.000 парцела и исплаћена накнада од укупно осам милијарди динара.

Милутин Мркоњић и Михајло Мишић, директор „Коридора Србије” јуче за „Политику” нису одговорили да ли постоје грађевинске дозволе за деонице аутопутева, које се тренутно граде, да ли је обезбеђен новац за експропријацију и колико земљишта је остало да се изузме од власника.

Остало је, међутим, нејасно зашто је Михајло Мишић, директор „Коридора Србије” понуду кинеске компаније „Мостови и путеви”, за изградњу преосталих деоница за Јужни Јадран упутио министру за саобраћај, а не министру за грађевину. Очигледно да се неко не сналази у новонасталој подели надлежности.