Политика
НВО сектор боље сарађује са државом
Из великог истраживања Грађанских иницијатива се види да је већина НВО у прошлој години имала буџет од 20.000 евра, док је свакој десетој буџет износио више од 100.000 евра
У Србији има око 15.700 удружења, највише их је регистровано у Војводини, више од половине их је основано после 2000. године, а социјалне услуге, култура, медији, рекреација и животна средина су теме којима се невладин сектор у Србији најчешће бави.
Ово су показали резултати великог истраживања Грађанских иницијатива „Стање у сектору организација цивилног друштва“ које је спроведено у сарадњи с Канцеларијом Владе за сарадњу с цивилним друштвом, уз финансијску помоћ УСАИД-а и Института за одрживе заједнице.
Истраживање је радио Ипсос „Стратешки маркетинг“, од јула до септембра ове године, а обухватило је 67 општина и 13.375 удружења, колико их је било на почетку истраживања.
После 2000. године основано је 52 одсто удружења, пре 1990. године 30 одсто, а 18 одсто између 1990. и 2000. године. Војводина предњачи по броју регистрованих удружења са 37 одсто, Београд их има 30 одсто, а остала су скоро равномерно распоређена по Републици.
Истраживање показује прве резултате о организацијама цивилног сектора од почетка примене новог Закона о удружењима, донетог 2009. године. Из њега се види да се остваривањем циљева у области социјалних услуга, културом, медијима, рекреацијом и животном средином бави више од 60 одсто удружења. Образовањем и истраживањем бави се 10 одсто, а само 0,2 се бави филантропским посредовањем и промоцијом волонтерства.
Више од сто чланова има 27,5 одсто удружења, а 11 одсто броји више од 20 активних људи. Број се углавном креће око шесторо ангажованих који у већини случајева деле мањи број компјутера или лаптопова, а чак 30 одсто невладиних организација нема ни компјутер ни лаптоп.
Већина невладиних организација је у 2010. години имала буџет испод 20.000 евра, а свакој десетој буџет је износио више од 100.000 евра. Највише организација, чак 41 одсто, саму себе финансира док локална самоуправа помаже 20 одсто, а 12 одсто удружења средства обезбеђује од страних донатора. Од тога 31 одсто добија средства на основу пројеката, а 13 одсто добија институционалну подршку. Сарадњу с пословним сектором имало је 63 одсто удружења, од чега је у 80 одсто случајева пословни сектор у улози привременог донатора.
Број одобрених пројеката се у односу на број поднетих смањио у 2011. години, а свака пета организација није обезбедила средства за рад до краја ове године.
Однос државе према цивилном друштву најчешће се оцењује као незаинтересованост (40 одсто), али исто толико њих сматра да држава има позитиван став. Већина организација цивилног друштва сарадњу с државом оцењује средњом оценом, док је сарадња с локалном самоуправом оцењена веома високо.
Сарадњу с медијима је 40 одсто организација оценило високим оценама, а 13 одсто лошим. Чак 64 одсто организација је лакше сарађивала с локалним медијима, а свака четврта с националним.
Недостатак подршке од стране државе најчешће је наведен као главни проблем. Мање проблема има с локалним властима и донаторима а сарадња с медијима и ставовима околине су још мањи проблеми.
Последњи коментари
Iz mog ugla to je ovako: One koje placa privreda ne moraju, ali mogu biti njihov lobi, a one koji placaju stranci su lobi stranih interesa. Prvo je diskutabilno. Drugo je, koliko znam, i tamo gde je dozvoljeno pod najstrozijiom kontrolom, mora se deklarisati da zastupa u jednoj zemlji strane i tacno cije interese. Zatim se odobrava ili ne na dovoljno visokom nivou i prati nanosi li stetu u toj drzavi. Rekao bih da je tu jedna ogromna rupa.
Svaka drzava u svetu ima zakone po kojima oni sto rade i govore protiv drzave i naroda u kojoj deluju moraju da snose sankcije,samo kod nas oni se financiraju iz drzavne kase.






