Од новембра удружења грађана више неће добијати средства за пројекте од државе по оспораваној „буџетској линији 481“. До краја октобра ће бити донета нова уредбе по којој ће невладине организације средства из државног буџета добијати на сасвим другачији начин него до сада.

„Доношењем ове уредбе, чија је припрема у току и чије се доношење очекује у наредном периоду, први пут ће се на целовит начин и на јединственим основама уредити критеријуми за доделу средстава за финансирање програма од јавног значаја. Удружења ће имати обавезу да најмање једном годишње објаве извештај о свом раду и о обиму и начину стицања и коришћења средстава, као и да тај извештај достављају даваоцу средстава – објашњавају из Министарства за људска права, државну управу и локалну самоуправу.

Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу с цивилним друштвом, очекује да ће овај документ, чији је радни наслов „Предлог уредбе о критеријумима, условима, обиму, начину и поступку доделе и враћања средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења”, проћи јавну расправу и бити усвојен до краја октобра.

„Овом уредбом биће онемогућено да се буџетска средства додељују без конкурса и очекујемо да ће се увести ред у финансирање удружења, као и да ће се редовно обављати надзор”, каже Ћирковићева за „Политику”.

Миљенко Дерета, директор Грађанских иницијатива, напомиње да организације цивилног друштва стално указују на проблеме које имају у вези с расподелом буџетских средстава.

„Раздвајање буџетске линије требало би прецизно да се одреди којим удружењима се додељују средства и о колико је новца тачно реч. Дакле, циљ је да се расподела учини транспарентнијом и праведнијом”, објашњава Дерета, додајући да је један од проблема с којим се НВО суочавају и то што политичке партије, као правна лица, формирају удружења грађана и појављују се као потражиоци што је, како каже, очигледан сукоб интереса.

Ивана Стевановић, координаторка програма Центра за развој непрофитног сектора, сматра да ову уредбу требало донети много раније.

„Иако су обавеза јавног конкурса и транспарентност поступка обавезујуће по постојећем закону о удружењима, проблем је недостатак подзаконских аката којима би се прецизно утврдили начини на које се спроводе конкурси. Тако су процедуре нејасне, не знамо да ли постоје извештаји и које су њихове оцене , па самим тим ни да ли постигнуто јавно добро што и јесте намена буџетских средстава. Надам се да ће се доношењем ове уредбе то променити“, објашњава наша саговорница.

Поводом израде овог подзаконског акта, формирана је и посебна радна група коју чине представници Министарства за људска права, државну управу и локалну самоуправу, Грађанских иницијатива, Републичког секретаријата за законодавство, затим министарстава рада и социјалне политике, културе, информисања и информационог друштва, Министарства животне средине и просторног планирања, као и министарстава одбране, финансија, пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства омладине и спорта.

----------------------------------------------

Шта су програми од јавног интереса

Према Закону о удружењима програмима од јавног интереса се сматрају програми у области: социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите, заштите интерно расељених лица с Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета, помоћ старима, здравствене заштите, заштите и промовисања људских и мањинских права, образовања, науке, културе, информисања, заштите животне средине, одрживог развоја, заштите животиња, заштите потрошача, борбе против корупције, као и хуманитарни програми и други програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе. Уколико се утврди да удружење добијена средстава не користи за реализовање одобрених програма, начин и поступак враћања средстава, уређује Влада, у складу са Законом.