Ako razlika između dva najjača predsednička kandidata 6. maja, a malo ko sumnja da to neće biti Boris Tadić i Tomislav Nikolić, bude manja od pet odsto, onda slabije plasirani ima šansu da napravi preokret u drugom krugu. Sve iznad tog procenta, kaže profesor Vladimir Goati, čini drugi krug mnogo manje neizvesnim. Prvi će ostati prvi, ko god da to bude, jer niko nema toliko „rezervi” glasova iz drugih stranaka koje bi onom na drugom mestu pomogle da prevaziđe razliku iz prvog kruga.

Goati to govori na osnovu iskustva izbora iz 2008. kada je Tadić „za dlaku” pobedio Nikolića, koji je u prvom krugu imao oko 4,5 odsto više glasova od kandidata DS-a. I možda Tadić treba da bude posebno zahvalan za tu pobedu Mlađanu Dinkiću, Ištvanu Pastoru, Sulejmanu Ugljaninu i Veroljubu Stevanoviću, koji su javno pozvali svoje pristalice da u drugom krugu predsedničkih izbora glasaju za predsednika DS-a. Učinio je to, doduše, i Čedomir Jovanović, ali indirektno, kada je, ubacivši listić u glasačku kutiju pre podne 3. februara izrazio očekivanje da će posle drugog kruga predsedničkih izbora demokratske snage moći da završe poslove koje su započele 2000. godine.

Moguće je da bi Tadić imao prednost od stotinak hiljada glasova i da nije bilo ovih poziva, ali svakako mu nisu naštetili. Sigurno bi neizvesnost na ovom glasanju bila bar nešto manja da je uz sebe predsednik DS-a imao ostale tadašnje koalicione partnere iz Vlade Srbije, premijera Vojislava Koštunicu i ministra Velimira Ilića.

Ništa manja neizvesnost, čini se, ne očekuje nas ni na ovim izborima. I sigurno je da će svaka podrška biti veoma poželjna, posebno od jačih predsedničkih kandidata iz prvog kruga i njihovih stranaka. A u prvom krugu naći će se Ivica Dačić (SPS), Vojislav Koštunica (DSS), Čedomir Jovanović (LDP), Zoran Stanković (URS), Jadranka Šešelj (SRS), Ištvan Pastor (SVM)…

Poziv drugih učesnika predsedničke trke, koji su uglavnom i lideri stranaka može strahovito mnogo da pomogne kandidatu koji je podržan u drugom krugu, ističe Zoran Lučić iz Cesida. Kako objašnjava, očekuje se da bar deo biračkog tela stane iza stranke za koju je glasalo.

„Dakle, ako se dogodi da neko od ovih koji nisu prošli prvi krug izađe i zamoli svoje birače da glasaju, to ne znači da će svi njegovi birači to učiniti, ali ako niko drugi, onda će bar članovi stranke. Već to podiže broj glasova kandidata koji su ušli u drugi krug. To je veoma važno za kandidate i psihološki i kako god hoćete”, rekao je Lučić.

U prošlom ciklusu, 2008, Demokratska stranka je pozvala Koštunicu da javno podrži Tadića, ali je, posle grozničavih pregovora o tome, premijer samo pozvao građane da glasaju prema svojoj savesti. Koštunica je uslovio svoju podršku obećanjem Tadića da neće potpisati SSP ako EU uputi misiju na Kosovo bez odobrenja UN. Tadić je odbio da to učini, pa je izostala javna podrška narodnjačke koalicije, i G17 plus Mlađana Dinkića je bio jedini koalicioni partner koji je dao podršku kandidatu DS-a.

Uz to, od devet kandidata iz prvog kruga predsedničkih izbora, samo je Ištvan Pastor zvanično pozvao svoje glasače da u drugom krugu podrže Tadića (kao što to, uz neke uslove, najavljuje i sada). Kandidat Narodne seljačke stranke Marijan Rističević tada je podržao Nikolića. Podsetimo, među kandidatima bili su i Milutin Mrkonjić (SPS) i Milanka Karić (PSS).

Koalicija Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina nije imala svog predsedničkog kandidata, ali je pozvala svoje birače da u drugom krugu glasaju za Tadića. Isto je učinila i koalicija Zajedno za Kragujevac Veroljuba Stevanovića.

Prema oceni profesora Goatija, veliki plus Borisu Tadiću jeste to što su mu, mnogo više nego Tomislavu Nikoliću, naklonjeni pripadnici nacionalnih manjina.

„Ovi glasači čine bezmalo jednu petinu biračkog tela i ’zlatni rezervoar’ glasova za Tadića. Nikolića, zbog reputacije koju je imao SRS, doživljavaju kao nekog ko nije baš naklonjen manjinama, a problem je što se u javnosti percepcija o nekome jako teško menja”, kazao je Goati.

Osim njih, Tadićeva „zlatna rezerva” su, prema njegovom mišljenju, i pristalice URS-a, LDP-a i SPS-a. Istovremeno, Nikolić bi eventualno mogao da računa da će za njega u drugom krugu glasati simpatizeri DSS-a i, naravno, članica njegove koalicije. Ali kada su u pitanju radikali, Goati kaže da treba biti „politički alhemičar” pa reći da li će i koga oni podržati.

Zoran Lučić ukazuje da će ovog puta biti posebno zanimljivo gledati reakcije političara, pošto će se rezultati parlamentarnih izbora sigurno odraziti i na drugi krug predsedničkih izbora. Biće nam to smernica da vidimo kakva će se koalicija praviti, kaže Lučić. Zapravo, lideri će odlučivati o podršci nekom od dvojice kandidata, ukoliko je uopšte budu davali, u skladu sa tim da li je blizu neki dogovor o vladi.

„To su sve vezane radnje, to je ona najžešća politika, i videćemo kako se naši lideri snalaze u tome”, dodao je on.