Политика

ИНТЕРВЈУ: Војислав Коштуница, председника ДСС-а

Најважније је да Срби на северу КиМ остану јединствени

Србија не треба да буде саучесник у насилном чину признавања Косова

(Фото А. Васиљевић)

Разговор са лидером Демократске странке Србије Војиславом Коштуницом вођен је неколико дана од повлачења барикада на северу Космета. На констатацију да је сасвим неочекивано да су барикаде делимично уклоњене у општинама на северу Косова у којима је на власти ДСС, Коштуница је одговорио да српски народ на Косову за оно што ради увек има подршку ДСС-а.

„Они знају у ком тренутку је најбоље да се неке барикаде уклоне, а да друге остану. Оно што је најважније јесте да је народ доле јединствен, да постоје четири општине које доносе одлуке о свему, ако не једнодушно, оно апсолутном већином. У тим општинама постоје све политичке странке и ту имамо модел договора који не постоји у Србији. Док СкупштинаСрбије бежи од изјашњавања о овим питањима, ове четири скупштине се о свему томе изјашњавају”, каже Коштуница у интервјуу за „Политику”.

Формално се нису изјасниле, јер су барикаде повучене пре него што је та седница одржана.

Не изјашњавају се скупштине о свакој појединачној барикади. А на народу, односно њиховим скупштинама је да одлуче шта је најбоље.

Шта су вама рекли?

Нису ми ништа рекли зато што је одлука на њима, као што је и до сада била.

Нису вас питали?

Није требало.

А јесте ли ви њих питали зашто су уклонили барикаде?

Нисам. Имам потпуно поверење у њих и сматрам да они треба ту одлуку да донесу. На њих не треба вршити никакав притисак, јер оно што они раде јеу интересу Србије и у њиховом интересу.

Како је могуће извести замрзавање конфликта на Косову, за шта се ви залажете, ако су против тога земље које су утицајне и које желе да сада реше све што могу?

Залажем се за замрзавање стварања независне државе Косово. Процес је почео 17. фебруара 2008. године, а онда је садашња власт увелико томе припомогла оног тренутка када је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са 22 чланице ЕУ које су признале независност Косова. Затим је та иста власт помогла у инсталирању Еулекса на Косову, који учествује у стварању институција независне државе. Потом је из Савета безбедности УН, где смо имали контролу над решавањем питања Косова, ствар премештена у Генералну скупштину УН. А и то на такав начин да је српска резолуција повучена и замењена бриселском резолуцијом, што је омогућило да ЕУ, у лику 22 државе које признају независност Косова, посредује у преговорима између Београда и Приштине. Тако је започео овај процес којим се све брже и брже иде у правцу стварања независне државе Косово. Ја сам за то да се тај процес заустави, замрзне.

Како се може замрзнути?

Тако што ће се питања Косова вратити у Савет безбедности, тамо где му је и место. Садашњи преговори између Београда и Приштинеодвијају се супротно Резолуцији 1244,и воде се у Бриселу, а не у Савету безбедности. Морају започети нови преговори, али не под покровитељством ЕУ, односно стране која је апсолутно заинтересована да Косово буде независно, него у организацији СБ УН, где је ситуација другачија и где имамо подршку земаља којесу против независности Косова. Сви договорени закључци у Бриселу воде стварању независне државе. То треба замрзнути и покренути све активности које ће спречавати да Косово постане независна држава уз подршку свих земаља које се томе супротстављају и којих је већина у свету.

Може ли то замрзавање да произведе урушавање других делова територије, Војводине, Санџака..?

Напротив, може само да га спречи, јер оног тренутка када покажете да браните своје интересе, споља подстакнути дезинтегративни процеси ће бити заустављени. Најважније је ослонити се на право, на то да Србија није мимо света, да оно право које имају све друге државе у свету мора да има и Србија.

Шта уколико се догоде инциденти, који се производе са циљем да погурају одређена решења, како је било 17. марта 2004, једностраним проглашењем независности или слањем специјалних јединица?

На нама је пре свега да одговоримо свим расположивим мирним, правним, средствима, као што је то био случај док су вођени преговори од 2005. до краја 2007. Народ је одлучио да се мирним средствима, барикадама, супротстави повлачењу границе између Косова и централне Србије. Али најважније је да се заустави признање Косова од саме Србије, да не будемо саучесници у том насилном чину. Постоји и будуће време и односи снага се могу мењати.

Да ли то чекање има алтернативу?

Најгора варијанта је да сама Србија ради на осамостаљењу Косова.Све друго отвараразличите могућности. На крају крајева, нису то апстрактне могућности. У СБ Русија и Кина и многе друге земље у УН принципијелно подржавају територијални интегритет Србије.

Питање је да ли би те земље биле вољне да се поново активније укључе у тај процес?

Србија увек када брани своје интересе може да рачуна на подршку држава које бране међународно право. Да ли треба подсећати на чињеницу да је руски председник Путин у лето 2007. године спречио доношење једне резолуције СБ УН, која је требало да поништи Резолуцију 1244 и да у тој новој резолуцији буду основни елементи Ахтисаријевог плана.А реч је о она два анекса која се односе на улогу НАТО-а и Еулекса на Косову.

Какав је ваш коментар на догађаје у Русији, личи ли вам ово на неко „руско пролеће” и мешање неких других земаља?

Ако читате штампу видећете да је по оценама неких западних званичника 50 одсто мање него рецимо 30 одсто, које они могу да освоје на изборима у својим земљама.

Због вашег става према ЕУ, поставља се питање с киме бисте могли у владу, осим са радикалима.

Ми смо изашли са јасним ставом да Србији не треба чланство у ЕУ, већ уместо тога развијена економска сарадња са ЕУ. Тај нови државни циљ подразумева политичку и војну неутралност и наравно економску стабилност земље. О томе ће народ дати свој суд на изборима.

Шта кажете на примедбе да финансијски не можемо опстати без ЕУ?

Те примедбе звуче упразно у тренутку када ЕУ не може да опстане сама са собом, када низ чланица ЕУ иду из кризе у кризу. Ми смо као земља изгубили силно време због замајавања народа од стране власти да ЕУ нема алтернативу, уместо да радимо на развоју и јачању Србије.

Да ли то можемо сами?

Морамо, јер свака држава да би опстала мора пре свега да брине о себи. Бринући о себи треба да сарађујемо са свим другим земљама. Економија је заснована на интересу тако да ни ЕУ не сарађује с нама због тога што хоће да нам учине, него зато што и њихове фирме које се налазе у Србији имају своје интересе.

Биљана Митриновић
објављено: 08.12.2011.

Последњи коментари

Muradin Rebronja | 09/12/2011 11:42

@ Beograđanin Schwabenlandle:

Ne dajem ja nikome savete iz privrede nego najavljujem delatnost novoosnavnog (od Nove godine) PPUT-a, Pokret poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma. Za nas osnivaće i skraćenica za "Pravi put".

Moja malenkost će voditi ugostiteljstvo (zapazite da se nalazi između poljoprivrede i turizma), a legendarni Dragan Gligorijević, turizam. Poljoprivrednici neka izaberu najboljeg iz svojih redova.

Za početak, treba modernizovati već postojeće hotele, jer je besmisleno i neracionalno graditi nove hotele a ne modernizovati postojeće. Skoro da nema grada u Srbiji koji nema hotel sa kojim ne znaju šta da rade, osim da postane spomenik poput mnogih drugih fabrika (političkih promašenih investicija).

Za hotele, to nećemo dozvoliti. Od njih ćemo napraviti "fabrike hrane" u funkciji prehrane lokalnog stanovništva (od predškolskog, školskog, studentskog, zaposlenih, bolnice..do domova za stara lica), ali i turista.

Sve to od lokalno proizvednih namirnica, naravno.

Гог Ван Ван | 09/12/2011 13:06

Зашто је Воја рушио Милошевића.
Да су се ујединили остварили би овај план.
Значи, да смо начисто - иду ДСС, радикали и осве иостале патриотске снаге, српски народ.
Победа је сигурна, али имамо јаке непријатеље у Европи, Западу. Мало их је бројчано, али не штеде безвредне новчаниице. Да упоредимо колико вреде паре - Кинези мост за 180 милиона, Алпина исте дуђине за милијарду.
Пљачка.

Michel Nostradamus | 09/12/2011 18:46

@Prosrpski Hrvat | 08/12/2011 13:46. Gospodine ja sam Srbin i ne stidim se toga – naprotiv. Ja samo pokusavam da opisem nacionalisticke pokusaje stvaranja „boljeg sutra“ – metodom uzaludnih pokusaja. Ja zivim u Evropi preko 30-ak godina i ova ksenofobicnost nasih „dragih i dobrih nacionalista“, mi je dobro poznata. Dakle moj komentar je bio ironican. Puno pozdrava gospodine.