Наставићу да дајем рокове

За Божидара Ђелића, вицепремијера задуженог за евроинтеграције у Влади Србије, министра за науку, председника Организационог комитета Универзијаде и човека који верује да ће Србија следеће године постати кандидат за члана Европске уније тешко је смислити право питање.

– Верујете ли да ће историјски експеримент изазивања великог праска у Швајцарској успети – ипак покушавамо.

– У науци увек постоји неизвесност. Али сам сигуран у две ствари – да ће акцелератор бити поправљен и да ћемо вратити Србију у ЦЕРН – одговара највећи оптимиста међу Србима. Овај пут је опрезнији, не даје рокове.

Комесар за проширење Европске уније Оли Рен је у извештају Европској комисији рекао да би Србија, према „најоптимистичкијем сценарију” могла да постане кандидат до краја 2009. године. Ваш оптимистичан сценарио је био кандидатура до краја ове године, премијеров до априла следеће, али се они неће остварити.

Чујем доста критика због давања тих рокова, али да ми нисмо давали рокове не бисмо добијали датуме од ЕУ. И сама ЕУ нас увек моли да избегнемо давање било каквих рокова, зато што то у неку руку обавезује и њих, јер морају да се одреде према тим датумима. У праву сте да је то за који месец касније, али желим да напоменем да се десила највећа финансијска криза од тридесетих година, десило се ирско „не” за које се још не назире решење.

Пре пет месеци сте говорили да ирско „не” није баш толико велики проблем.

Па и није толики проблем јер је данас јасно да није зауставило све око проширења како су неки дежурни евроскептици говорили да ће се десити. Можете казати да је кашњење од неколико месеци велики проблем, али ја ћу вам казати да је први пут у односима ЕУ и Србије речено да, ако испунимо хашки услов, Србија има могућност да постане кандидат следеће године. Истовремено, први пут Европска комисија је поручила да Србија може добити „бели шенген” следеће године уколико настави реформе из домена безбедности, реадмисије и увођења биометријског пасоша. То је велика вест за Србију. Први пут смо добили за те две кључне ствари конкретан датум.

Који конкретан датум? Рен је рекао можда до краја 2009. године.

Да, наравно да се ЕУ увек огради јер то зависи и од наших реформи као што добијање статуса кандидата зависи од сарадње с Хагом. Ако неко мисли да је боље да живимо у неодређено време, без циља, иницијативе и рокова онда мислим да не разуме шта је интерес наше земље. За друге земље Западног Балкана нема датума ни под том формулацијом. Нема датума за Босну, нема датума за Албанију, нема датума за Црну Гору. Србија је једина земља која још није кандидат за коју се у овом извештају помиње могућност добијања статуса кандидата с датумом. Ја нисам оптимиста без покрића, ја сам сурови реалиста, имам велике амбиције за нашу земљу и наставићу да дајем рокове.

За неку реалну слику поред најповољније могуће неопходно је знати и најнеповољнију могућу прогнозу. Можете ли нашој јавности зато дати и тај најнеповољнији рок за стицање статуса кандидата и за одмрзавање Споразума о стабилизацији и придруживању?

Уколико Холандија све више дефинише свој став тако што ће између пуне сарадње с трибуналом и хапшења и изручивања Ратка Младића стављати знак једнакости, онда то значи да добијање статуса кандидата зависи од догађаја који је по самој природи неизвестан. То је ризик да се Холандија закуца на тој позицији...

Па она се већ закуцала.

И даље постоји одређена доза флексибилности. Додуше, мање него што је била пре. Што се тиче виза, ризик је да због тренутне кризе јавна мњења земаља чланица буду још опрезнија према отварању граница. Ни ја нисам знао док нисам недавно отишао у Мадрид и срео одговорно лице за визну политику да је проценат странаца у Шпанији прешао с три на скоро 14 одсто за последњих осам година. С обзиром на озбиљне економске проблеме које Шпанија има поставља се питање како ће се она односити према додатном отварању граница. Постоји и ризик да ми немамо довољно одлучности у спровођењу одређених реформи. Одлука Србије да примењује ССП довела је, како сам сазнао на састанку с господином Пјером Мирелом из Европске комисије, да су они у техничком смислу спремни да примењују царински део ССП-а, тако да се то, с њихове стране, неће називати спровођењем споразума, јер још немају мандат за то. Али у суштини имаћемо све елементе да покажемо искуство у примени које после омогућава да брже добијемо статус кандидата. 

Кажете да ће и они примењивати ССП, али незванично?

Де факто ће се од 1. јануара примењивати, у најважнијем елементу, а то је спољна трговина. Наш циљ је да тако скратимо период од момента када се и формално примени ССП до момента добијања статуса кандидата.

Србија се у извештају Европске комисије охрабрује да заузме конструктиван став према размештању Еулекса и укључивању Косова у регионалне иницијативе. Како то треба разумети и шта ако Србија не уради то за шта је охрабрују?

Има ту много спекулација али оно што је једино важно је званична политика и оно што се званично спроводи. Распоређивање Еулекса није услов за примену ССП-а.

Шта онда значи када Вас Европска комисија охрабрује да урадите нешто?

То значи да је Еулекс мисија коју су подржале све чланице ЕУ укључујући и оних пет које нису признале Косово. Европска унија очекује да нађемо заједнички језик око тог питања и охрабрују нас у томе. Очекујем да ће се тај компромис пронаћи до 11. новембра када се очекује да ће се то питање решити, не у Бриселу, него у Њујорку, под окриљем Савета безбедности Уједињених нација, где му је и место, и да ће се то питање неће више потезати у односима између ЕУ и Србије. Што се тиче другог аспекта, Србија активно учествује у регионалним иницијативама и ми смо имали конструктиван приступ и наставићемо да га имамо на начин који је прихватљив за све земље у региону па и за оне које нису признале Косово, а то је да органи с Косова буду под окриљем Унмика и УН. На маргинама Светског економског форума у Истанбулу срео сам господина Хида Бишчевића, челника Савета за регионалну сарадњу, отворено смо разговарали о том питању и он ми је дао уверавања да ће тај форум радити под условима који су прихватљиви за Србију.

Конкретно, да ли то значи нове услове за Србију? 

Не. А ако неко мисли да их тако постави ми их нећемо прихватити. Политика Србије је јасна и предвидива. Србија неће прихватити било какво условљавање око Косова зарад европских интеграција.

Али ја Вас питам да ли има нових услова, а не да ли ће их Србија прихватити. Шеф дипломатије Вук Јеремић изгледа мисли да их има јер је пре два дана упутио захтев Европи да не поставља нове услове. Је ли он то нешто погрешно схватио?

Увек вреди упозорити да Србија неће прихватити било какве уцене око Косова. Оно што је тврђе је хашки услов. Уместо да месеци активности које доказују нашу посвећеност сарадњи с Хагом доведу до веће флексибилности око тог питања, констатујем да се дешава супротно. С холандске стране се све више чује да се под пуном сарадњом подразумева изручење Младића Хагу.

Па, шта ту има ново?

Дефиниција пуне сарадње је када неко ради све што је у његовој моћи да заокружи ту сарадњу и ја сам приликом посете Француској најближим сарадницима Саркозија рекао да чињеница да Србија ради све да заокружи сарадњу треба да доведе до одмрзавања ССП-а до краја ове године. Али реалност је да око тог питања још није постигнут консензус.

Вратили сте се прошле недеље из Француске и донели обећање Саркозија да ћемо крајем године од Француске добити некакав снажан сигнал. Какав сигнал Србија може сада да очекује пошто је последњи снажан сигнал Француске било признавање независности Косова?

Француска жели да Србија напредује, а Саркози, који ће нас посетити у првој половини следеће године, за то ће уложити и свој ауторитет који није мали. У интересу је Србије да Француска пронађе свој интерес код нас. Пријатељство између држава се гради само на голим и хладним интересима. Који су ти интереси? Први је да француске фирме које су међу најјачима у свету у домену инфраструктуре учествују у изградњи наше земље под истим условима као и све друге, кроз јавне тендере. Друга ствар је енергетика, а имао сам и састанке који су везани за ревитализацију „Јата”. Али најконкретнији ефекат те посете је договор са фирмом „Сажем”, која је лидер у домену електронике, око улагања у Ниш и отварања 200 нових радних места.

Како Ви разумете изјаву шефа британске дипломатије Дејвида Милибанда који је пре подне у Београду рекао да подржава приближавање Србије Европској унији, а по подне у Приштини да подржава приближавање Косова Европској унији?

Да се слажемо око Европе и да се не слажемо око Косова. Трудићемо се да у месецима који долазе дамо све разлоге Британији да промени свој став око Косова. Нико није рекао да ће то бити , али бољег избора немамо. Нека неко да бољи избор.

-----------------------------------------------------------

Не треба нам тунел од неколико милиона евра

После ширења оптимизма у народу да ће следеће године Србија постати кандидат за ЕУ да ли Вам је остало нешто оптимизма и за организацију Универзијаде, пошто изгледа да ће Вам и за то требати доста?

Не ради се о оптимизму него о одговорности и одлучности. Универзијада је један веома значајан догађај за нашу земљу. Међутим, свет је ушао у веома озбиљну финансијску кризу. Србија припрема један рестриктиван буџет за 2009. годину, самим тим и Универзијада мора да се прилагоди реалности.

То је значи због светске кризе, а изгледало је да је због проблема у организацији?

И једно и друго. Неке идеје које су можда могле да буду интересантне више нису прихватљиве. Нећемо да градимо за једнократну употребу и потрошимо неколико милиона евра за један тунел код стадиона Црвена звезда. Морате знати да су и у Лондону и Сочију обими радова смањени јер се смањују и буџети.

-----------------------------------------------------------

О сусрету Рена и Мишковића

Није уобичајено да комесар за проширење ЕУ среће највећег богаташа земље као што је Србија. Да ли је то, као што неки тумаче, захвалница Мирославу Мишковићу за заслуге у формирању владе или нешто друго?

За ту манифестацију сам сазнао из медија и једино што могу да кажем је да даље ширење европске агенде према нашим пословним круговима може бити само позитивна ствар. Европа инсистира да се у свим сегментима нашег друштва успоставља већа конкуренција. Даље отварање Европи ће довести до веће конкуренције између трговинских ланаца, ако је то било ваше питање.

Не, питање је било да ли то има везе с његовим учешћем у формирању владе?

Владу су формирале партије које су данас у влади и нико други.

Било је информација да је влада формирана уз малу помоћ тајкуна?

Било је и у вашем листу изјава да су те исте особе које помињете финансирале оне партије које нису на власти.