Од одласка представника Међународног монетарног фонда из Београда пре петнаестак дана јавности још није јасно шта је тачно договорено у вези са пензијама – да ли ће се усклађивати са зарадама, са инфлацијом, или на неки трећи начин. Шеф мисије ММФ-а рекао је да ће се пензије индексирати са инфлацијом, а Јован Кркобабић, потпредседник Владе Србије и лидер Партије уједињених пензионера Србије, инсистира на томе да пензије треба усклађивати са зарадом. У разговору за „Политику”, он објашњава:

– На заједничкој конференцији за новинаре с представницима ММФ-а рекао сам да ће у 2010. години и пензије и плате у јавном сектору бити замрзнуте. Од 2011. године, када буду одмрзнуте, у складу са економским растом рашће и пензије. Начин и динамика биће утврђени Законом о буџету за 2011.

А зашто је представник ММФ-а говорио о усклађивању са инфлацијом?

Разговори са представницима ММФ-а вођени су о целокупној реформи пензионог система. То је само један од сегмената унутар система, не најважнији, и они имају свој поглед на то. Има ту више варијанти које су у игри. Комбиновани, инфлација, цене на мало, трошкови живота, усклађивање са кретањем зарада, али који год од тих принципа да буде присутан усвојен је још један додатни принцип: ако БДП буде растао у 2011. години сразмерно ће расти и пензије.

У коалиционом споразуму који сте потписали ви, Ивица Дачић, Драган Марковић Палма и Борис Тадић пише да ће се пензије усклађивати у односу на зараде.

Коалиционим споразумом је прецизирано – да ће се усклађивати до нивоа од 70 одсто. Пошто већ целу годину имамо ниво изнад 60 одсто, мислим да ћемо цео тај посао завршити тачно онако како смо предвидели коалиционим споразумом.

У Србији има више од милион и по пензионера, а за ПУПС гласа мали проценат њих. Зашто је то тако?

У Србији има 1.640.000 пензионера. До пре три године није било ПУПС-а и пензионери нису имали своју опцију, па су гласали за различите партије. Како време пролази, стиче се свест о томе да ПУПС јесте партија која штити интересе пензионера, али и свих социјално угрожених категорија и за ових годину и по дана од последњих избора, можемо то без ризика рећи, рејтинг ове партије је порастао врло значајно. То се види по резултатима допунских избора у Ковину, Земуну, Вождовцу, Руми, Косјерићу, Врбасу, на којима смо, како су који избори одржавани, добијали сваки пут све већи проценат гласова.

Али ниједном нисте ишли самостално. Како сте сигурни да је то последица раста и вашег рејтинга?

Aко је, рецимо, СПС самостално остварио у некој општини на претходним изборима одређени број гласова, а сада три пута више онда је евидентно да је то и резултат учинка коалиционих партнера. Илустроваћу то подацима последњих избора у Врбасу: ПУПС je имаo 1.500 тзв. сигурних гласова својих чланова, од нешто више од 4.000 колико је гласало за нашу коалицију. Ако томе додате још само неколико процената чланова породица тих наших гласача, а при том знате да су Александар Вулин и Група грађана, који су се издвојили из СПС-а, одвукли више стотина гласова, онда то говори о томе колико је ПУПС допринео изборном успеху.

Признају ли вам коалициони партнери тај успех?

Каткад у изјавама медијима то превиде. Коначно, нема шта да нам признају или не признају, имамо коалициони споразум у коме учествујемо са 30 одсто. Поштујемо га и договарамо се у зависности од прилика на локалном нивоу и тај проценат је некада већи, некад мањи у корист ПУПС-а, СПС-а или ЈС-а и због тога нема никаквих трзавица. Ако бих нешто посебно издвојио у тој сарадњи онда је то однос међу лидерима странака коалиције који временом прераста у истинско пријатељство.

Имате ли намеру, да бисте били сигурни колико сте јаки, да на неке од наредних локалних или на следеће парламентарне изборе изађете самостално?

Сматрам да у Србији треба да се укрупњава политичка сцена и да ће природно доћи до тога да на политичком терену остане тек неколико партија. Ево, управо је Странка симпатизера спорта из Горњег Милановца колективно приступила нашој партији док ће наредне недеље то учинити још три партије: две са седиштем у Београду и једна републичког нивоа. Према томе, ако нам је циљ укрупњавање, онда не бих, ни на штету наших коалиционих партнера, а ни на нашу штету, правио експерименте у том правцу докле год наши коалициони партнери поштују наш коалициони споразум. А сигуран сам да ће ова политичка коалиција на наредне републичке изборе изаћи јединствена и толико ојачана да ће код формирања наредне владе играти незаобилазну улогу. Ову тврдњу базирам на расположењу бирачког тела које то на локалном нивоу перманентно доказује.

Како функционишете са СНС-ом и ДСС-ом у Земуну?

Функционишемо као нормална коалиција, не видим да ту има некаквих проблема.

Да ли је таква коалиција могућа на републичком нивоу после следећих избора?

Све је могуће. Ми са свим партијама имамо сасвим коректан однос и са сваком партијом могуће је разговарати. Да ли би те партије прихватиле социјални програм, који ми предлажемо као основни услов за коалициони рад, то је друго питање. Када смо прошле године разговарали са ДСС-ом, СРС-ом и НС-ом, изнео сам наш социјални програм као услов за формирање владе, али они нису могли то да прихвате. Овде где смо сада, и у „малој” и у „великој” коалицији, на задовољавајући начин остварујемо наш програм и нема разлога да овог тренутка размишљамо о било каквом мењању коалиционих партнера.

Шта очекујете од избора на Вождовцу? Да ли ће ваша коалиција ићи у савез са ДС-ом или је овог пута могућ договор са СНС-ом, који је за длаку измакао после претходних избора?

Жао ми је што онда није постигнут договор, јер није добро да се избори често понављају. Очекујем, ипак, да ћемо ми на овим поновљеним изборима добити више процената гласова, а с ким ћемо формирати општинску власт зависиће од изборних резултата.

-----------------------------------------------------------

Имун на вирусе

Хоћете ли се вакцинисати против новог грипа?

Како буду поступили сви грађани, и ја ћу. Немам никаквог страха од вакцина. Да ли ће та вакцина нешто помоћи или неће, не знам, јер то, до краја, не знају ни стручњаци. Али грипа се не бојим, зато што сам изузетно имун на сва вирусна обољења. Испричаћу вам анегдоту: у време епидемије великих богиња – то је била моја последња година рада у Институту „Винча” – три пута сам ревакцинисан jeр се вакцина није примила. На крају су констатовали да сам изузетно имун.

Б. Баковић