Uskoro će u izdanju Istorijskog arhiva Beograda izaći osam knjiga o Banjičkom logoru. Prvi put će javnosti biti predstavljeni izuzetno značajni dokumenti za našu istoriju  23.670 dosijea banjičkih logoraša. Ova dragocena istorijska gra]a biće štampana u dva toma.

– Smatram da je ovo veoma značajan civilizacijski poduhvat, dokument o velikom i tragičnom stratištu u Beogradu, koji je organizovala Nedićeva vlada. Ova zbirka dokumenata biće naravno i dragocena građa za istoričare koji se bave Drugim svetskim ratom i Nedićevom upravom. Edicija o Banjičkom logoru je i jedinstveni omaž Beograđanima, logorašima prvog koncentracionog logora na teritoriji Beograda u toku Drugog svetskog rata, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda.

Učestali su zahtevi za najrazličitije rehabilitacije, pa i Milana Nedića. Takav zahtev su nadležnim sudovima uputili Udruženje književnika Srbije, Udruženje „Dveri”, Srpska liberalna stranka, Udruženje Srba iz Hrvatske...

Zamislite sličan potez u Francuskoj!? Probajte da rehabilitujete Petena, koji ni iz daleka nije uradio Francuzima ono što je Nedić uradio Srbima, odnosno građanima ovog grada. Pokušajte bilo gde u Evropi da rehabilitujete kvislinšku vlast – nećete uspeti! A pri tom možete da budete i kažnjeni zbog takvih pokušaja.

Milan Parivodić, bivši ministar u Koštuničinoj vladi,javno poručuje da se pred imenom Milana Nedića stoji mirno...

Nedićeva uprava je kvislinška uprava, ona servisira nemačku okupacionu vlast u svemu. Četvrto odeljenje Nedićeve uprave, odeljenje specijalne policije, pravi spiskove Jevreja, ono identifikuje sve koje treba likvidirati, vodi računa o jevrejskoj imovini... Zbog obima posla Nedićeva uprava organizuje specijalno odeljenje, tzv. Jevrejsko odeljenje, kasnije se formira odeljenje za Jevreje i Cigane. Kad u kvislinškoj upravi imate ovakvo odeljenje, jasno je šta ono radi, pomaže i u onom što se zove „konačno rešenje jevrejskog pitanja”. I na teritoriji Beograda, i na teritoriji Srbije, holokaust je izvršen u strašno visokom procentu: od oko 12.000 Jevreja, preživelo je 1.500 i to iz mešovitih brakova. Blizu 9.000 beogradskih Jevreja likvidirano je u prvoj godini rata. Nemačka komanda u Srbiji ponosito je izašla pred Firera sa obznanom da je Beograd prvi Judenfrie, očišćen od Jevreja, grad u Evropi.

Kao povod za najnoviju polemiku o ulozi Milana Nedića neki uzimaju TV film B92, zapravo uvertiru za istoriju logora na Sajmištu. Slobodan Antonić optužuje „drugu Srbiju” da pokušava da krivicu za nacistički holokaust nad srpskim Jevrejima proširi na „vladu nacionalnog spasa Milana Nedića” kao i da Srbiji nametne „kompleks krivice”...

Naravno da Nedićeva saradnja sa okupatorom nema nikakve veze sa pojmom kompleksa krivice kolektiviteta ili participacijom Srba u holokaustu.

Taj Nedić je istovremeno hapsio i ubijao Srbe u Banjičkom logoru. Dakle, ne znam na koji način se Nedić može identifikovati sa srpstvom, na koji način ono što je radila Nedićeva kolaboracionistička uprava može biti identitet srpskog naroda, jer on je istovremeno i krvnik srpskog naroda. Beograd na svojoj teritoriji imao je četiri logora. Nijedan prestonički grad u Evropi nije na svojoj teritoriji imao koncentracioni logor.

Komentator zapravo amnestira kvislinšku vlast...

Banjica je direktno pod Nedićevom upravom, Sajmište je pod nemačkom upravom, ali ga održava i snabdeva beogradska opština. Jevreji, žene, deca i starci prevoze se kroz Beograd kamionima-dušegupkama, pa ih onda, podno Avale, sahranjuju u masovnim grobnicama. Kompletna likvidacija Jevreja i svih drugih logoraša se vrši s druge obale Save, u Jajincima. Pretpostavlja se da je tu streljano i sahranjeno oko 68.000 osoba. Nemci su pred kraj rata počeli da otkopavaju te masovne grobnice i da spaljuju leševe, da uništavaju tragove.

Kako je moguće da fotografija Milana Nedića visi u skupštini zajedno sa fotografijama svih drugih predsednika vlade u istoriji Srbije?

Kako je moguće da fotografija Dragog Jovanovića, upravnika grada Beograda, upravnika Banjičkog logora, čoveka koji je čak i sam ubijao, visi u Skupštini grada Beograda sa drugim gradonačelnicima?

Kao da je sada na sceni ostrašćeni revizionizam nekih istoričara...

Ove knjige Banjičkog logora biće prva stepenica ka sagledavanju istorijske istine. Sad će prvi put biti objavljene mnoge fotografije: svi će pogledati u oči sve one mladiće i devojke koji su boreći se protiv okupatora otišli sa ovoga sveta na najstrašniji način. Kao direktorka Arhiva tvrdim da su primeri ljudske hrabrosti i časti veoma veliki i veoma potresni.

Videće svi kako su ljudi u Banjičkom logoru mučeni, videće hrpe ljudskih zuba, zlata, prstenja... javnost će prvi put videti ženu koja je ubijena i sahranjena sa dvoje dece. Ruke su joj vezane žicom. S kojim će argumentom onda neki od tih marketinških kvaziistoričara koji nikada nogom nisu kročili u Arhiv, doći i reći „Nedić je srpska majka”!? Onog trenutka kad si izgovorio da je Nedić „srpska majka” ti si na najstrašniji način uvredio sve majke koje su svoju decu izgubile tako što ih je Nedić pobio, jer su se borili protiv okupatora. Nedić, nije srpska majka, on je – ubica.

Ne znajući za stratišta, ne poštujući ljudske žrtve, mi obesmišljavamo žrtve, ali obesmišljavamo i život sam. Istorijska nauka je strašno odgovorna za znanje o nama u nečem što je istorijska i moralna vertikala.

Slobodanka Ast