Ускоро ће у издању Историјског архива Београда изаћи осам књига о Бањичком логору. Први пут ће јавности бити представљени изузетно значајни документи за нашу историју  23.670 досијеа бањичких логораша. Ова драгоцена историјска гра]а биће штампана у два тома.

– Сматрам да је ово веома значајан цивилизацијски подухват, документ о великом и трагичном стратишту у Београду, који је организовала Недићева влада. Ова збирка докумената биће наравно и драгоцена грађа за историчаре који се баве Другим светским ратом и Недићевом управом. Едиција о Бањичком логору је и јединствени омаж Београђанима, логорашима првог концентрационог логора на територији Београда у току Другог светског рата, каже у разговору за „Политику” др Бранка Прпа, директор Историјског архива Београда.

Учестали су захтеви за најразличитије рехабилитације, па и Милана Недића. Такав захтев су надлежним судовима упутили Удружење књижевника Србије, Удружење „Двери”, Српска либерална странка, Удружење Срба из Хрватске...

Замислите сличан потез у Француској!? Пробајте да рехабилитујете Петена, који ни из далека није урадио Французима оно што је Недић урадио Србима, односно грађанима овог града. Покушајте било где у Европи да рехабилитујете квислиншку власт – нећете успети! А при том можете да будете и кажњени због таквих покушаја.

Милан Париводић, бивши министар у Коштуничиној влади,јавно поручује да се пред именом Милана Недића стоји мирно...

Недићева управа је квислиншка управа, она сервисира немачку окупациону власт у свему. Четврто одељење Недићеве управе, одељење специјалне полиције, прави спискове Јевреја, оно идентификује све које треба ликвидирати, води рачуна о јеврејској имовини... Због обима посла Недићева управа организује специјално одељење, тзв. Јеврејско одељење, касније се формира одељење за Јевреје и Цигане. Кад у квислиншкој управи имате овакво одељење, јасно је шта оно ради, помаже и у оном што се зове „коначно решење јеврејског питања”. И на територији Београда, и на територији Србије, холокауст је извршен у страшно високом проценту: од око 12.000 Јевреја, преживело је 1.500 и то из мешовитих бракова. Близу 9.000 београдских Јевреја ликвидирано је у првој години рата. Немачка команда у Србији поносито је изашла пред Фирера са обзнаном да је Београд први Јуденфрие, очишћен од Јевреја, град у Европи.

Као повод за најновију полемику о улози Милана Недића неки узимају ТВ филм Б92, заправо увертиру за историју логора на Сајмишту. Слободан Антонић оптужује „другу Србију” да покушава да кривицу за нацистички холокауст над српским Јеврејима прошири на „владу националног спаса Милана Недића” као и да Србији наметне „комплекс кривице”...

Наравно да Недићева сарадња са окупатором нема никакве везе са појмом комплекса кривице колективитета или партиципацијом Срба у холокаусту.

Тај Недић је истовремено хапсио и убијао Србе у Бањичком логору. Дакле, не знам на који начин се Недић може идентификовати са српством, на који начин оно што је радила Недићева колаборационистичка управа може бити идентитет српског народа, јер он је истовремено и крвник српског народа. Београд на својој територији имао је четири логора. Ниједан престонички град у Европи није на својој територији имао концентрациони логор.

Коментатор заправо амнестира квислиншку власт...

Бањица је директно под Недићевом управом, Сајмиште је под немачком управом, али га одржава и снабдева београдска општина. Јевреји, жене, деца и старци превозе се кроз Београд камионима-душегупкама, па их онда, подно Авале, сахрањују у масовним гробницама. Комплетна ликвидација Јевреја и свих других логораша се врши с друге обале Саве, у Јајинцима. Претпоставља се да је ту стрељано и сахрањено око 68.000 особа. Немци су пред крај рата почели да откопавају те масовне гробнице и да спаљују лешеве, да уништавају трагове.

Како је могуће да фотографија Милана Недића виси у скупштини заједно са фотографијама свих других председника владе у историји Србије?

Како је могуће да фотографија Драгог Јовановића, управника града Београда, управника Бањичког логора, човека који је чак и сам убијао, виси у Скупштини града Београда са другим градоначелницима?

Као да је сада на сцени острашћени ревизионизам неких историчара...

Ове књиге Бањичког логора биће прва степеница ка сагледавању историјске истине. Сад ће први пут бити објављене многе фотографије: сви ће погледати у очи све оне младиће и девојке који су борећи се против окупатора отишли са овога света на најстрашнији начин. Као директорка Архива тврдим да су примери људске храбрости и части веома велики и веома потресни.

Видеће сви како су људи у Бањичком логору мучени, видеће хрпе људских зуба, злата, прстења... јавност ће први пут видети жену која је убијена и сахрањена са двоје деце. Руке су јој везане жицом. С којим ће аргументом онда неки од тих маркетиншких квазиисторичара који никада ногом нису крочили у Архив, доћи и рећи „Недић је српска мајка”!? Оног тренутка кад си изговорио да је Недић „српска мајка” ти си на најстрашнији начин увредио све мајке које су своју децу изгубиле тако што их је Недић побио, јер су се борили против окупатора. Недић, није српска мајка, он је – убица.

Не знајући за стратишта, не поштујући људске жртве, ми обесмишљавамо жртве, али обесмишљавамо и живот сам. Историјска наука је страшно одговорна за знање о нама у нечем што је историјска и морална вертикала.

Слободанка Аст