Од 154 нове надлежности предвиђене Статутом и Законом о утврђивању надлежности Војводине, покрајина је до сада преузела само неколико. Највиши покрајински функционери, међутим, различито оцењују значај онога што је до сада остварено.

Први човек покрајинског парламента Шандор Егереши сматра да је урађено изузетно мало.

– Сем Фрушке горе и завода, покрајини је дато на управљање још педесетак инспекцијских филијала, а основана је и Развојна банка Војводине. Не желим да верујем да не постоји политичка воља да се тај посао спроведе до краја, како и закон налаже. Инсистираћу да републичка и покрајинска влада о томе сачине споразум с прецизном динамиком. Покрајинска администрација је у потпуности спремна да преузме те нове послове под условом да буду финансирани из централе – нагласио је Егереши.

Члан покрајинске владе из Демократске странке Драгослав Петровић, међутим, каже да преношење надлежности иде сасвим у складу са реалним проценама.

– То значи да нису били у праву ни они који су мислили да то може да се обави за неколико недеља, али ни они који су сматрали да је то посао који никада неће бити реализован. До сада смо преузели комплетан радни састав од неколико стотина људи у Фрушкој гори и Заводу за заштиту природе, формирали управљачке структуре, пренета су средства и почело се са инвестицијама у тој области. Националном парку је обезбеђено 50 милиона динара за хитну санацију више десетина експлоатисаних копова минералних сировина који су деценијама запуштени – каже Петровић.

Првобитне процене представника војвођанске власти након усвајања Статута и Закона о утврђивању надлежности Војводине биле су да ће читав процес бити завршен до краја ове године. Како се ово показало претерано оптимистичним, садашња очекивања су да би се то могло догодити до краја следеће године или до краја мандата садашње власти. Наравно, како кажу, уколико за то буде обезбеђен новац, који би требало да обезбеди доношење закона о имовини и изворним приходима покрајине.

Прве одлуке о преузимању надлежности војвођански парламент донео је 17. фебруара ове године и њима је покрајина преузела оснивачка права над управљањем Националним парком Фрушка гора, који је постао јавно предузеће. Тада је основан и Покрајински завода за заштиту природе.

Драгослав Петровић сада тврди да је тај завод „постао главни партнер покрајинској администрацији у реализацији стратегије водоснабдевања и изградње малих и средњих електричних централа”. Он наглашава да ће ове две институције у будућности много допринети развоју привреде, екологије и туризма у Војводини, што је, како каже, „много значајније од пребројавања колико је још надлежности преостало да се преузме”.

– Одговорно тврдим да нема никаквих неспоразума и да са обе стране постоји воља да се овај посао оконча. Процес је дуг, али очекујем да ћемо до краја идуће године моћи да кажемо да је посао у потпуности реализован – објашњава Петровић.

Он истиче да би у том послу Војводини требало да „помогне” усвајање закона о имовини и о начину финансирања. Приликом усвајања Статута Војводине и закона о надлежностима ова два најосетљивија питања „прескочена су” и остављена за касније, а реч је заправо о законима који се не тичу само покрајине, већ и локалних самоуправа које такође очекују да им се врати имовина. По мишљењу многих без тога нема ни истинске децентрализације земље, али се на усвајање овог закона ипак чека више од годину дана. Министарство финансија је још у октобру 2008. године представило Нацрт закона о јавној својини којим би се вратила имовина покрајини и локалним самоуправама, а влада га ни до данас није усвојила упркос најавама премијера да би се то могло догодити крајем марта ове године. С друге стране, у Скупштини Србије постоји предлог тог закона који је поднео Г17 плус о чему се такође не расправља. Министар економије и лидер Г17 плус Млађан Динкић недавно је најавио да та странка неће подржати почетак првог јесењег заседања парламента ако на дневном реду не буде тај закон, јер је, како је рекао, потпуно нејасно због чега је он још у фиоци.

А. П. – Г. Н.