politika
За уторак 16. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Није готово, градоначелник може да се смени

Ако СПС одбија сарадњу са Хагом, што ја нисам сигуран, онда нека не улазе ни у једну владу, јер је и ДСС сарађивао и сарађиваће са трибуналом
Драгољуб Мићуновић (Фото П. Павловић)

ИНТЕРВЈУ
Понуда социјалистима да са Демократском странком формира владу остаје и поред тога што је СПС са народњацима и радикалима формирао градску власт у Београду, рекао је за „Политику” председник Политичког савета ДС-а Драгољуб Мићуновић.

– Ту још ништа није готово, још се разговара – каже Мићуновић и наставља:

– Нормално је да имате коалиционог партнера на свим нивоима, јер се онда једна политика спроводи свуда. За нас је најважније да имамо партнера и на републичком и на београдском нивоу. Имамо одлуку Главног одбора странке о томе да локалне власти могу да праве своје аранжмане, али Београд није нека варошица, већ главни и највећи град. Ми смо то, наравно, ставили до знања.

Дакле, понуда СПС-у остаје?

– Да. Још једна ствар се мора узети у обзир: градоначелници се више не бирају директно и на свакој седници се може променити ако му се изгласа неповерење. Према томе, могуће је и друкчије понашање СПС-a на локалном нивоу уколико би са нама направио владу на републичком нивоу.

За време кампање, Ивица Дачић је говорио да је политика Слободана Милошевића била исправна и да се њена исправност тек сада види. Шта ви мислите о томе?

– Ми знамо шта је говорио Слободан Милошевић, и о томе смо говорили и док је Милошевић био председник и док је био жив. Наш говор је исти данас као и пре, а разлике у односу на Милошевића су познате. Али, знамо да је Војислав Коштуница, који је био на челу коалиције ДОС-а, која је победила Милошевића, три године касније имао владу уз подршку социјалиста, дакле, партије Слободана Милошевића, а и сада се једино у њих узда. Што се СПС-а тиче, то је њихова ствар, ствар њихових бирача и они могу у том погледу да буду верни свом бившем вођи. За нас је најважније да ли они прихватају принципе на којима правимо владу са намером да Србији обезбедимо брз и стабилан развој кроз интеграције са Европском унијом.

Да ли бисте били са радикалима у влади...

– Не можемо са радикалима, јер ту постоје супротности и идеолошке и политичке.

А ако би прихватили принципе о којима говорите?

– То више не би била радикална странка. СРС има председника који је антиевропски оријентисан. Уколико тај став дели СРС, а Шешељ има и свој „тестамент” који је странка прихватила и није га се одрицала, као што се није одрекла ни „велике Србије”, ни замишљених граница, онда то сигурно није проевропска партија.

Ни социјалисти се нису одрекли Милошевића.

– Чега се нису одрекли?

У њиховој кампањи сте могли чути да је политика СПС-а деведесетих година била исправна.

– Они само, ваљда, желе да кажу да је Милошевић нешто покушао за одбрану Србије, а ми знамо на какав начин. У кампањама популистичког типа људи говоре оно што верују да ће се бирачима допасти. Нека изјава у кампањи није препрека за договор око програма владе ако се он заснива на јасним принципима стварања бољег живота грађана. Да одмах буде јасно, ми ниједну нашу оцену о историјским догађајима не мењамо, наш став је јасан и према Милошевићу и према Шешељу. Али ми не водимо „историјске” битке, већ битку за будућност, а историја ће о свима нама рећи свој суд.

У чему се СПС променио и која је разлика између њих и радикала? Зашто радикали у неком времену не могу да буду прихватљиви као социјалисти?

– Социјалисти су показали више способности за адаптацију у новим временима. Они су, на пример, у Скупштини Савета Европе ушли у социјалистичку групацију, а радикали су још увек ван било које групације. Социјалисти желе да уђу у Социјалистичку интернационалу и у друге међународне организације. Код нас често људи изјављују и ствари које и не мисле сасвим озбиљно, које нису у складу са њиховим програмским опредељењима. Али, социјалисти не говоре о границама Карловац–Вировитица, не говоре о односима са Европом која је „непријатељска”.

Али говоре да не треба изручивати оптужене Хагу?

– Сарадња са Хагом је наша међународна и законита обавеза. Ако они то одбијају, што ја нисам сигуран, онда нека не улазе ни у једну владу, јер је и ДСС сарађивао и сарађиваће са Трибуналом у Хагу. Они имају шансу да постану реформистичка социјалистичка партија са новим људима. Ако не искористе ту шансу него се врате у прошлост, то је њихова одговорност. Ми можемо пред нашим бирачким телом, такође, да имамо потребе за објашњењима, јер ће неки рећи: зашто ви сада са њима хоћете да сарађујете, знате ко су они, шта су они радили деведесетих година итд. А ми кажемо да хоћемо да градимо будућност, да нам за то треба влада, а да сад тамо има нових људи.

Познати сте као политичар који се залаже за начело достојанства политичара. Како се осећате када колеге из ваше странке безмало свакодневно Коштуницу називају лажовом?

– То је ствар појединачне политичке културе. Ја те изразе не користим и када критикујем неку политику или позицију за коју сматрам да није најбоља за грађане. Могуће је и са најбољим намерама радити против стварних интереса грађана. А што се тиче тих израза, када се све сабере, ми смо, ипак, били много обазривији него ДСС, НС и неки други.

Постоји ли морална или политичка разлика у тврдњама да су Ненад Коматина и Александар Поповић продали Београд и да је ДС издао Косово?

– Не оправдавам ни једну ни другу врсту пропаганде, поготово не лепљење плаката. Никада не знате ко је то урадио и зашто. Ипак, најопасније су оне које позивају на насиље, на политичке атентате. Ако ви некога прогласите издајником отаџбине, онда се иде на суд, таквима се суди за велеиздају, то су најкрупније оптужбе. И мислим да је плакат који је тражио новог Рачића за ликвидацију председника државе и потпредседника владе био најекстремнији у том погледу.

У неколико наврата говорили сте да је потребно да се испуни народна воља.

– Покушаћу да објасним о чему се ради када се спомиње народна воља. Постоји разлика између легалности и легитимности. Легално је да странке добију онолико мандата колико су гласова добили на изборима. То је демократска процедура и ником ко је демократа не пада на памет да каже да она не важи. Друго је питање легитимности. Оно је садржано дубље, у народној вољи. Легитимност се састоји у следећем: ако се грађани Србије изјашњавају да желе да иду у ЕУ, њих преко 70 одсто, и онда дођу избори, па су на тим изборима грађани, а ту рачунам и бираче СПС-а, били за ЕУ.

Али, СПС у кампањи није био за европски пут.

– Јесте, у кампањи, у програму, у чему год хоћете. Избори су показали да већина за европски пут јесте. Резултати избора у Војводини – а они се могу поредити са онима из децембра 2000. године – показали су да су људи схватили у ком смеру иде историја и тако су гласали.

Супротно очекивањима видели сте да смо „тукли” радикале са 41 према пет. То је оно што је сада јасан израз народне воље. Народна воља се мења. Ова, легална воља, исказана на изборима је ту и фигурираће док не буду други избори. Али народна воља се може променити сваке године.

Шта је параметар за народну вољу ако то нису избори? Зар то што кажете није произвољно?

Радикали и ДСС једнако тако могу да кажу да је народна воља поништавање ССП.

– Нека то ураде па ћемо онда видети резултате. Ја говорим да постоје два инструмента, један су избори, други је јавно мњење и, наравно, оно што се мења у јавном мњењу. Зато и постоји јавно мњење које је коректив демократских процедура. Зато је штампа један од фактора у подели власти. Имате судску, извршну, законодавну, имате опозицију и власт, имате још један коректив, а то је јавно мњење, то је штампа, медији, који употребом јавности контролишу и власт и опозицију. Јавно мњење у Америци оборило је председника (Ричарда Никсона) који је био изабран огромном већином гласова грађана. Немојте то потцењивати. Ја разумем, а мислим да су то разумели и грађани Војводине и апсолутна већина бирачког тела да ми немамо реалну, опипљиву, здраву идеју за развој мимо европских интеграција.

Да ли је ДС обмануо своје бираче тиме што у предизборној кампањи није рекао да је СПС прихватљив као коалициони партнер?

– Нико нас о томе није питао, нити је предвиђао овакав изборни расплет. Они су имали своју коалицију, ми своју. О томе се просто није разговарало. Проблеми су настали између Коштунице и радикала, када су радикали тражили од Коштунице да се изјасни у коју ће коалицију, да би грађани знали за шта да гласају и он се није изјаснио.

Зар није рекао да ће се о коалицијама изјаснити после избора?

– Али Николићев аргумент је био: важно је да кажете сада у коју ћете коалицију да би људи који гласају за вас знали за шта гласају, за коју врсту коалиције. Ја знам да је велики број бивших гласача ДСС-а, поготову чланова, гласало за ЕУ. Не могу да замислим једног правог гласача ДСС-а који би се определио против европских интеграција. То је у нескладу са програмом те странке ових 15–16 година.

Раде Станић

----------------------------------------------------------------------

Борба за Косово

Колико су оправдане критике да се борба ДС-а за Косово своди само на декларацију да Србија неће признати независност Косова?

– У чему се састоји одбрана ових других „хероја” који су на граници каменицама гађали Кфор или запалили једну царинарницу? Да ли је то нека борба? Наша борба се састоји у огромном дипломатском напору да ствари остану у оквиру Савета безбедности и поштовања Резолуције 1244. Наша борба може у том смислу да иде. А што се тиче јунака који би одмах погинули у борби за Косово, мислим да је то наставак јефтине популистичке пропаганде.


[објављено: 29/05/2008.]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови





Словенци се још надају доласку Тадића

Уставне препреке европским интеграцијама Србије

Тадићу уручена награда „Штајгер”

Иза кулиса
Напредњачки раскорак између глобалног и локалног

Ненад Чанак, председник Националног савета за децентрализацију
За нове покрајине без државних атрибута

Затегнути односи између НВО и Чиплића

Интервју: Иван Вејвода, директор Балканског фонда за демократију
Албанија важна за решавање косовског питања

Интервју: Радмила Геров
Пакети и претње у изборној кампањи у Неготину

Оштрије кажњавати нападе на полицајце

Илић: Откуд ви ту као ортопед. – Дулић: Градили сте без дозволе

ИНТЕРВЈУ: ДЕНИЗ ДЕ ХАУЕР, АМБАСАДОРКА КРАЉЕВИНЕ БЕЛГИЈЕ
Белгија није рај за емигранте

Рат нерава око Брда код Крања

Приштина у ЕУ као „Косово 1244”

Не разговора се о реконструкцији владе

Власт ,,дрмају” фотеље и струја са Ибра

Неготин: Тријумф владајућих странака

Зрењанински политички трансфери

Скупштински колегијум замена за консултације

Немогућа мисија Еулекса

Вујановић: Тадићева изјава о Црној Гори не личи на њега