Човек би могао да има свакакве асоцијације кад затекне министра за Косово и Метохију и потпредседника Демократске странке Србије Слободана Самарџића руком у завојима и гипсу. Да није страдао у немирима у Косовској Митровици или у борби за локалне изборе на Косову?

„Ко вас је то поломио”, питамо.

„Ма, на фудбалу. Фаул”, одговара министар.

Покушава да за сликање склони поломљену руку, ми га наговарамо да то не чини.

„Када сам био на телевизији рекли су ми да изгледа ружно и да је склоним ниже”, објашњава Самарџић.

Да почнемо од изјаве Олија Рена у интервјуу „Политици”. На питање може ли Србија у ЕУ пре него што призна Косово, Рен каже да све чланице ЕУ морају да поштују добросуседске односе. Тумачите ли то као одговор Брисела на Ваш захтев да ЕУ каже које су границе Србије?

Управо је то одговор Брисела. И то отворен и поштен одговор. Можда је Оли Рен направио тактичку грешку што је на време то рекао, али ми смо му захвални.

Проблем Споразума о стабилизацији и придруживању је пре свега политички. Нема сврхе да се споримо око формулације члана 135. који гарантује Србији суверенитет и територијални интегритет. Он изузима Косово из примене Споразума зато што је, и док је, под Резолуцијом 1244. То је сасвим чисто и ту нема спора. Проблем је што је Унија у међувремену предузела политичке акције којима негира садржај члана 135: довела је своју мисију без правног основа којој је циљ спровођење независности Косова и Метохије. Други проблем је што је ипак 18 чланица те уније признало независност Косова и Метохије. Трећи проблем је ово о чему је говорио Рен. Србија мора пре потписивања Споразума са ЕУ да разјасни шта то значи у случају када Унија према Косову делује као према независној држави. Како ће Србија да спроведе обавезе из тог дела споразума када је реч о Косову и Метохији. Унија треба да каже како ће то Србија да уради. И Рен је дао одговор – Србија мора да сарађује са Косовом као са независном државом. То је његов одговор.

И четврто питање које се мора поставити јесте да ли ће Унија да отвори процес стабилизације и придруживања са Косовом као независном државом. Сад је интересантно видети да ли ће Унија да настави те разговоре са Косовом као независном државом. То Србија мора унапред да зна пре него што потпише споразум јер су то конкретне политичке акције и оне унапред негирају садржај члана 135.

Да ли то значи да је ДСС против уласка у ЕУ од овог момента пошто је Рен дао одговор на ваше питање?

Под овим условима – да. Ако Унија постави услов – признајте Косово и потпишите споразум или спроведите споразум, ми немамо шта ту да тражимо.

Али тај услов формално још није постављен, зар не?

Фактички јесте. Зато што су добросуседски односи са Косовом односи са сувереном државом. Значи ми треба да верујемо у мртво слово на папиру, а то је члан 135, а да радимо све као да је Косово независна држава. Проблем је у ослабљеном поверењу између ЕУ и Србије, а ако поверења нема ми не можемо да улазимо у тако сложене процесе као што је ССП.

Значи на ове изборе излазите са тим да нема уласка у ЕУ?

То тако не треба рећи.

Зашто не?

Зато што мислим да постоји још увек могућност да Србија са ЕУ разјасни ствари.

Која је то могућност?

Па, морамо сести и разговарати о новонасталој ситуацији.

Да ли постоје неке реалне основе за ту вашу наду да ћете сести и разговарати?

Па, не постоје све док ЕУ мисли да ће Србија са оба затворена ока ући у тај процес. Али пошто Србија држи очи отворене, она неће ући у нешто што би посредно, али врло реално, значило признавање Косова. Онда нема разговора. Али пошто смо ми посвећени европским интеграцијама, стратешки, не бисмо мењали ту стратегију, ми морамо нашем партнеру, ЕУ, да разјаснимо питања која су у међувремену искрсла. Тај споразум је формулисан и парафиран 7. новембра, а Унија је у ово о чему говорим врло јасно ушла 14. децембра са својим закључком Европског савета.

Зар не мислите онда да би било поштено рећи бирачима када може да се очекује да Унија промени тај став, пошто кажете да ви нећете. Да ли се ту ради о месецима, годинама?

Сада је немогуће дефинисати тај период.

Али бирачи очекују да им кажете о ком периоду се уопште ради, да би могли да одлуче да ли су спремни да чекају или не. То може бити кључ њихове одлуке на овим изборима.

Највећи број бирача у Србији, око 70 одсто, сматра да би у претпостављеном избору ЕУ или Косово одабрали Косово. Значи, ако је реч о бирачима, нема потребе да им објашњавамо кад ми ултимативно треба да уђемо у ЕУ или када ћемо разјаснити ове ствари. За бираче је, чини ми се, у овом тренутку најважније да одржимо чврст став. А колико би трајао период нашег разјашњавања са Унијом, то је секундарно питање. Оно може да траје месец, два, пет, али то не може нико сада да каже.

Хајде да пробамо овако. За колико мислите да Србија може да уђе у Унију, ако Брисел остане при овом ставу?

При овом ставу да ради на независности Косова и да признаје независност Косова, то је једна крајња ситуација, и у том случају Србија не може да улази у аранжман који би водио ка приступању ЕУ.

Никада?

Па, никада док ЕУ признаје Косово као независну државу.

Али зашто ми не наставимо придруживање ЕУ све док они не поставе услов да га Србија призна?

Неће га они никада поставити, зато што тако њима одговара. ЕУ би било најбоље да потпише споразум са Србијом, а да истовремено призна независно Косово. И то је ово што је Рен лепо рекао. Ако потпишемо споразум, то би значило да прихватамо ту двоструку политику ЕУ. То је нама неприхватљиво.

ДСС -у се замера да прећуткује једну битну ствар – шта се дешава ако Србија не потпише ССП?

Ми не морамо да потпишемо ССП са њима, ми можемо да спустимо наше односе са њима на ниво трговинских односа. Да потпишемо низ билатералних споразума о трговинским преференцијалима и слично.

Да ли има сигнала да они то хоће?

Не, не, ја само одговарам шта је све могућа резервна политика ако не успе ССП.

Али мене занима шта је наша реална резервна политика ако не успе ССП?

Ово је политичка борба. ЕУ неће променити хипотетички свој став према Србији док Србија не покаже своју чврстину према својим највиталнијим интересима. Највиталнији интерес је да се Србија одржи у својим границама. Косово ће пасти као готова независна држава у ЕУ као зрела крушка ако Србија сада потпише ССП. Мислим, једног дана.

Ког то дана? Када би Косово било примљено у ЕУ, ако Србија сада потпише ССП?

Није битно када би било примљено. Косово не може бити примљено за сто година ако се садашњи критеријуми буду користили. Или може бити примљено за шест месеци ако Косово уђе у НАТО, а то постане једини критеријум за улазак у ЕУ.

Али ако Косово по садашњим критеријумима не може да уђе у Унију, зашто онда да не потпишемо ССП?

Без обзира да ли Косово улази или не у Унију, битно је да ли га Унија признаје као независну државу, или не.

Да ли мислите да су грађани Србије свесни да ће их одбрана Косова коштати, и колико ће их коштати?

Па, знате шта, ја ту морам да резонујем са становишта државе. Значи, није битно шта неко из „круга двојке” ту мисли. Ту је битно шта мисли неко из Осојана и Митровице. Питајте њих, они су тај угрожени део државе и компетентни су да дају одговор.

Али битно је шта мисле и људи у Крагујевцу, зар не?

Не, прво они који су угрожени, а онда и Крагујевац и Београд и сви други. Али држава прво мора да посвети пажњу најкрупнијим питањима, а то је питање граница. Без граница ви нисте држава.

Објасните мени, колико ће ме коштати одбрана Косова?

Тај одговор, у контексту кампање може бити само конфронтирајући са оним који тврде да ћемо са потписивањем ССП-а ући у претприступне фондове и после неке две-три године добити неке милијарде. То је дубиозно, знате. Прво, ти приступни фондови су одређени за наредних четири или пет година на једну милијарду евра. Милијарда евра није тако велики новац. Ево узмимо улагање концесионог партнера за пут Хоргош–Пожега и потписивање споразума са Русијом – то вам је већ негде милијарду и по, две евра. Онда ова милијарда (онда) није неко велико обећање. За Србију је важно да настави процес придруживања али је просто питање користи и штете. Ако измеримо корист од тих пара и штету од одузимања Косова,  мој став и став моје странке је да је већа штета него корист. Територија се не мери новцем. Србија може да настави претприступну кандидатуру за фондове и без потписа на ССП. Србија може да настави трговинске односе са Унијом у постојећем режиму без проблема. У овом режиму ми немамо никакав проблем да не потпишемо ССП. Никакве непосредне финансијске консеквенце нећемо имати ако не потпишемо ССП. Оне би ишле само у режији кампање ДС која каже да ће Србија бити кажњена, што није тачно јер то нико не мисли да чини. Зашто би нас казнили што не дамо Косово? Можда нас неће наградити.

Али када европски званичници говоре о доласку радикала на власт говори се о могућим негативним економским последицама? Солана, на пример.

Солана је ушао у наш изборни процес и говори исто што и Тадић. То није релевантно, неће Солана о томе одлучивати. Пошто он навија за ДС, просто му је тако лакше да узме Косово. Он шири панику и страх као и Тадићева коалиција. То није релевантно за озбиљна размишљања. Нико није рекао: ми ћемо да казнимо Србију ако радикали дођу на власт.

Ако ДСС буде могао да бира између СРС и ДС, шта ће изабрати?

Изабрати Демократску странку је немогуће, та могућност је затворена потпуно зато што је ДС ступио у коалицију са Чанком који се отворено залаже за независно Косово. Са ДС сасвим сигурно нећемо.

А са радикалима можда хоћете, а можда и нећете?

Тако је. Пазите, то зависи од изборних резултата, од договора око програма, од много техничких питања. То је сложен процес који се мора брзо обавити, јер ова земља не сме без владе да буде дуго и ако се испуне сви услови које ДСС сматра релевантним, онда је могућа та коалиција. Али то није сигурно.

Да ли вас не мучи то што ће ДСС, склапајући коалицију са Томиславом Николићем, заправо склопити коалицију са Војиславом Шешељем?

Ако имате тако коректну странку, поводом изборних правила и правила демократије, парламентарног живота, не постоји априоран разлог због кога нека странка у Србији не би са њом ишла у владу. То више нису деведесете године где су радикали радили то и то и да због тога не можете да замислите коалицију са њима. Или Милошевићева партија.

Мислите да су се они битно променили?

Мислим да су они потпуно усагласили своју политику са демократским правилима игре.

Шешељ би, претпостављам, требало да одобри да Коштуница буде премијер, је л’ да?

Не могу то да вам кажем, јер таквих преговора (још) нема.

Али ви бисте са њима у коалицију и ако је Шешељ тај који одобрава да Коштуница буде премијер?

То је једна ситуација коју треба конкретно замислити.

Је ли добро за Србију да Шешељ одлучује ко ће бити премијер?

То је, ако могу да одговорим индиректно, мање лоше него дати Косово.

Што значи шта?

Па то значи да смо ми били у коалицији са странкама као што је Г17 до јуче. Они кажу – нас не интересује територија, нас интересују људи. Па то је горе него Шешељ да одобри ту владу, по мом дубоком уверењу.

Оптужују вас да сте министарство подредили странци, да сте поставили своје координаторе на Косову и да спречавате да дужност преузму новопостављени координатори ДС-а и Г 17.

Те оптужбе коинцидирају са изборном кампањом. Та прича са координаторима потврђује да министарство не подређујем мојој странци. Од 34 координатора 12 припада ДС-у и Г17 плус. Кад је то одлучено они су без договора са министром одлучили где ће да поставе своје координаторе. Кад сам то видео, стопирао сам ту одлуку. Мој је предлог да 12 припадне другима, али не могу они да узму општине које њима одговарају. То се морамо договорити коме која општина припада.

Какве последице може да има тај раздор између вас и ДС-а по те људе тамо?

Веома велике, тамо у тим општинама ствари не функционишу уопште добро.

Хоће ли ови сукоби стварати проблеме после 11. маја?

Не, цела ствар се на срећу прекида после 11. маја и локалних избора јер ће у свим општинама тај народ бирати своје представнике. Неће их више партије одређивати.

-----------------------------------------------------------

Било би глупо да тражим да ми отпусте синове

Оптужују вас за нешто за шта су оптуживани комунистички функционери – имате два сина запослена у државним институцијама које се баве европским интеграцијама, један је у Бриселу, други у Београду, а запослили су се пошто сте ви постали функционер. Да ли је за вас прихватљиво да овај ваш случај постане правило?

Постављате ми директно приватно питање. Ја их нисам запослио и једино сам могао да тражим да се они отпусте. Али то би билоглупо. Али ви истражите да ли ту има злоупотребе.

Не кажем да је има, занима ме да ли је за вас прихватљиво да деца функционера добијају државну службу док су им родитељи на функцији.

То може да буде јавна тема ако се ради о непотизму и корупцији. Увлачите ме у одбрану моје позиције, а немам потребу да се браним, јер су ствари потпуно чисте. Шта год да вам одговорим деловаће да се вадим. Не могу ту ништа да кажем.