„Crvena linija“ Srpske napredne stranke (SNS) u pregovorima oko formiranja nove Vlade Srbije jeste preuzimanje ključnih funkcija u obaveštajno-bezbednosnom sistemu Srbije. Prema ranijim spekulacijama, Aleksandar Vučić, v.d. predsednika SNS-a, trebalo bi da preuzme mesto potpredsednika nove vlade, sa kojeg bi koordinisao rad svih obaveštajnih službi naše zemlje.

To su: Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA), Vojnoobaveštajna agencija (VOA) i Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) koja se, formacijski, nalazi u sastavu Ministarstva spoljnih poslova. O tome se, prema našim informacijama, intenzivno pregovara, ali vodeći pregovarači Aleksandar Vučić i Ivica Dačić o tome nisu hteli juče da govore za „Politiku”.

Da postoji želja naprednjaka  da kontrolišu obaveštajne službe, potvrdio je Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji „Oko” na RTS. On je naglasio da mu je je Glavni odbor stranke zamerio što će prepustiti BIA socijalistima, na šta je on rekao: „Evo, nećemo”.

Prethodno je Tomislav Nikolić u „Utisku nedelje” na B92 izrazio nezadovoljstvo načinom rada obaveštajnih službi, na osnovu čega se mogla naslutiti želja naprednjaka da preuzmu vođenje obaveštajnog sistema zemlje. Podsetimo, Dačić i socijalisti odavno traže ova mesta i imaju listu od nekoliko kandidata koji bi seli u uvek vruću fotelju BIA na Banjici.

Ipak, nije isključeno da se pojavi formalnopravni problem na koji nisu računali pregovarači o novoj Vladi Srbije, a tiče se postavljenja novog direktora BIA. Naime, sadašnji direktor BIA Saša Vukadinović izabran je na ovu funkciju u julu 2008. godine, sa mandatom od pet godina. To znači da bi Vukadinović mogao da ostane na tom mestu još godinu dana, čime bi praktično kontrolu nad agencijom zadržale opozicione demokrate. Isti problem je postojao i 2008. godine, a situacija je rešena voljom tadašnjeg direktora Radeta Bulatovića da podnese ostavku na tu funkciju. Da li će Vukadinović ponoviti Bulatovićev potez ili će ostaviti novu vladu da traži formalnopravni način da ga smeni, još nije poznato.

Zahtev SNS-ada Vučić koordinira svim tajnim službama već je u rukama predsednika Srbije Tomislava Nikolića,i to preko Saveta za nacionalnu bezbednost.

U sastav ovog saveta, po funkciji, ulaze predsednik Srbije, predsednik Vlade Srbije, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktor Bezbednosno-informativne agencije, rukovodilac Vojnobezbednosne agencije, rukovodilac Vojnoobaveštajne agencije i sekretar Saveta čiju funkciju po položaju obavlja šef kabineta predsednika Republike. Tomislav Nikolić još nije postavio šefa kabineta u Predsedništvu koji bi, prema Poslovniku o radu Saveta za nacionalnu bezbednost,u koji smo juče imali uvid, imao moć da se „stara o izvršenju zaključaka”. Za sada neproverene informacije iz izvora bliskihpredsedniku Srbije govore da Nikolić nema nameru da uopšte postavi šefa kabineta, što izaziva različita tumačenja. Jedni, naime, tvrde da Nikolić želi sam da kontroliše rad Saveta, dok drugi naglašavaju da se takvim potezom zapravo čeka rasplet pregovora o novoj vladi.

Savet za nacionalnu bezbednost funkcioniše od 2007. godine, a njegov rad je regulisan Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti. Savet je nastao iz potrebe da na jednom mestu budu okupljeni glavni donosioci odluka u sektoru bezbednosti i da bude uspostavljena koordinacija obaveštajnih službi. Na taj način je uspostavljen zaokruženi sistem bezbednosti u Srbiji, i istovremeno podignut nivo demokratske civilne kontrole. Savet za nacionalnu bezbednost postoji i u mnogim drugim zemljama sveta i uglavnom predstavlja moćno telo, prevashodno zato što okuplja ljude koji upravljaju sektorom bezbednosti u jednoj zemlji.

Upućeni sagovornici našeg lista kažu da je ideju o „krovnoj organizaciji”, kakva je danas Savet za nacionalnu bezbednost, prvi pokrenuo u Srbiji još devedesetih Jovica Stanišić, tadašnji načelnik RDB, koji je na jednom mestu hteo da okupi sve obaveštajne službe naše zemlje, po ugledu na američki sistem. Stanišić je izdejstvovao podršku za tu ideju od Slobodana Miloševića i Mila Đukanovića, tadašnjeg predsednika Crne Gore, pa je čak i napravljen zakon koji je upućen Skupštini SRJ na usvajanje. Ipak, u jednom trenutku, Milošević je uvideo da bi Stanišić time postao moćniji od njega, pa je blokirao usvajanje zakona i ubrzo smenio Stanišića sa čelne pozicije u RDB.

Sledeći pokušaj desio se 2000. godine kada je Vlada SRJ osnovala Savet za odbranu i bezbednost, na čije je čelo postavljen savezni premijer Zoran Žižić, a u čijem sastavu se našao i ministar odbrane Slobodan Krapović.Savezni ministar finansija Dragiša Pešić objasnio je da je Savet osnovan kao radno telo vlade, da je savetodavnog karaktera i da se neće mešati u ingerencije Vrhovnog saveta odbrane.

Vlada Zorana Đinđića svojevremeno je uredbom osnovala Savet za državnu bezbednost. Međutim, ovaj savet nije bio dugog veka, niti je njegovo postojanje rezultiralo usvajanjem bilo kakvog strateškog dokumenta.

Dušan Telesković