Томислав Николић је први признао: Мирослав Мишковић и Милан Беко су финансијски помогли радикале у последњој изборној кампањи. Претходних година упорно је демантовао да постоје такви аранжмани између његове странке и представника најкрупнијег српског капитала, али је прексиноћ изјавио да су ова двојица бизнисмена финансирали једну емисију и изнајмљивање превоза Српској радикалној странци у кампањи за парламентарне изборе 11. маја.

Било је то практично изнуђено признање, пошто је шеф новоформиране посланичке групе „Напред Србијо” у емисији „Утисак недеље” на Б92 одговарао на наводе из писма његовог доскорашњег партијског шефа Војислава Шешеља, који је за раскол у СРС-у оптужио, поред осталих, „олигархе” Мишковића и Бека. То је, заправо, први пут да неки политичар тако отворено и конкретно призна везу своје странке са неким од највећих српских бизнисмена. До сада су, наиме, то говорили само за друге странке и бизнисмене који, вероватно, нису „њихови”. Званичне потврде никада нису стизалe ни с једне стране, а најчешће су изостајали и демантији таквих веза.  

Тако је било и јуче, када смо од „прозваних” бизнисмена покушали да добијемо коментар Николићевих речи.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а и председник Извршног одбора те странке, пак, каже за „Политику” да у званичним финансијским документима СРС-а не само да нема ни Мишковића, ни Бека, него ни било ког другог донатора, осим банке код које су морали да подигну кредит да би могли да плате трошкове кампање.

На наше питање да ли су у РТВ Б92 проверавали наводе да су Мишковић и Беко платили емисију радикалима на њиховој телевизији, Веран Матић, председник Управног одбора ове медијске куће, одговорио је да су сви аранжмани око оглашавања СРС-а на Б92 остварени у директној комуникацији са том странком.
„Сви аранжмани око оглашавања су постигнути са странкама директно или у сарадњи са њиховим овлашћеним рекламним агенцијама”, рекао је Матић одговарајући на питања да ли су поменути бизнисмени плаћали закуп термина за емитовање преноса или снимака предизборних митинга и спотова у кампањи и за друге странке, те да ли су и неки други бизнисмени на овај начин помагали странкама.
„Политика” је у суботу објавила текст о томе колико је тешко проникнути у везе бизниса и политике у Србији, у којем се, између осталог, наводи и како странке „заобилазе” закон да би намакле што више средстава и, с друге стране, заштитиле идентитет својих донатора. Тако је извршни директор Транспарентности Србија Немања Ненадић навео да у таквим случајевима нема уплата на рачун странке, „него се то ради посредно, тако што финансијери уместо странака плаћају рекламе на телевизијама, закуп билборда, штампање плаката, закуп сала”.

Драган Тодоровић је јуче за наш лист рекао да по његовом сазнању нико од крупних српских бизнисмена није финансирао или на било који други начин помогао СРС. „А да ли је то тачно или није, вероватно ћемо имати прилике да видимо, по оној народној – Заклела се земља рају да се све тајне дознају”, каже потпредседник СРС-а.

Подсећања ради, Томислав Николић је у интервјуу за једне босанске новине у априлу ове године негирао да Мишковић финансира СРС, додајући да „Мишковић интензивно сарађује с Демократском странком и Г17 плус”.

Ипак, нешто раније за српске медије је признао да се неколико пута видео с Мишковићем, објаснивши да у његовој банци држи страначке паре. У то време, међутим, Мишковић је већ продао „Делта банку” италијанској „Интези”.

А у везу с Мишковићем, Николића је тада, заједно са свим другим већим странкама, довела Либерално-демократска партија, која је тражила да се у Скупштини Србије формира анкетни одбор који би испитао пословање Мишковићеве компаније „Делта”. Пошто је већина посланичких група одбила овај предлог, ЛДП је саопштио да су тиме „потврђени наводи Чедомира Јовановића да Мирослав Мишковић финансира све политичке партије у Србији сем ЛДП-а, и да на тај начин контролише скупштину и обезбеђује доношење закона који омогућавају компанији ’Делта’ убрзано ширење и јачање монополског положаја у Србији”.

Истовремено, међутим, ЛДП и његов лидер Чедомир Јовановић носили су терет незваничних оптужби да ћуте о Милану Беку, пошто их он финансира. Јовановић је то демантовао, а и сам Беко је у нашој недавној анкети рекао да није финансирао ниједну странку у последњих неколико година.

До сада на површину није испливало много тајни у вези са финансирањем политичких партија. У нешто је само могло да се завири када би се политички опоненти жешће сукобили. Као, рецимо, када је 2004. године бивши министар полиције Душан Михајловић изјавио да „мафија и даље финансира значајне партије и политичаре”. Тада је (сада већ бивши) генерални секретар СРС-а Александар Вучић за лист „Курир” рекао да се слаже са том Михајловићевом оценом, али и да сматра да је он мислио на своје доскорашње коалиционе партнере. „И сам сам више пута говорио о томе да је мафија дубоко уплела прсте у српску политику. Па није никаква тајна да ’струјни мафијаши’ Вук Хамовић и Војин Лазаревић финансирају Демократску странку Србије и Г17 плус”, рекао је Вучић том приликом. (Лазаревић је, иначе, нешто раније те године, када је испитиван на скупштинском Анкетном одбору о трговини електричном енергијом, рекао да не финансира ДСС.)

Потпредседник Извршног одбора Демократске странке Србије Драган Шормаз каже да, колико он зна, његова странка нема донатора међу најкрупнијим српским бизнисменима.

„Према ономе у шта сам ја имао увид, нико од њих нас није финансирао. Бар не ван законских оквира, које ми никада нисмо прешли. Издржавамо се углавном од средстава којa добијамо од богатијих чланова странке који себи могу да приуште такав издатак, а и посланици издвајају део својих плата за странку”, истиче Шормаз. 

И портпарол ДС-а Јелена Триван каже за „Политику” да ни прошлу нити било коју кампању пре тога нису финансирали бизнисмени.

„Као велика странка добијамо доста новца из буџета, а поред тога свако од нас, чланова и кандидата за посланике издваја нека средства. Никада нам није падало на памет да користимо друге начине за финансирање странке”, тврди Триван.

Јуче нисмо успели да добијемо никога од званичника Социјалистичке партије Србије, који би говорили на ову тему. Оно што је посебно интересантно у вези са овом партијом јесте да су само коалиција СПС–ПУПС–ЈС и ЛДП пријавили у извештајима за последњу кампању да су имали донације правних лица.

Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП-а, каже да је лако добити одговор на питање ко су финансијери ове странке. „Само се сетите ко је отворио питање монопола у скупштини, а ко је био против тога. Уосталом, све смо дали у свом извештају. Интерес крупних бизнисмена је да се финансирају странке на власти, а не у опозицији, и зато су права адреса за таква питања владајуће партије”, истиче Остојић наводећи да су многи трошкови које је ЛДП направио у последњој кампањи – још неплаћени.

Према подацима које је почетком септембра представила невладина организација Транспарентност Србија (ТС) о последњој изборној кампањи, доступност података о финансирању мајских избора је на нижем степену него на ранијим изборима. Немања Ненадић је тада рекао да су протекли избори „у много чему грађане довели у још гору ситуацију”, те да Скупштина Србије има много разлога да од Републичке изборне комисије затражи контролу извештаја о приходима и расходима политичких странака током изборне кампање. А председник ТС-а Владимир Гоати рекао је да су све странке које су учествовале на изборима потрошиле више него што им дозвољавају одредбе Закона о финансирању странака.

На питање „Политике” да ли „признање” Томислава Николића можда значи да почиње да се одмотава клупко политичко-пословних веза у Србији, Немања Ненадић је јуче рекао да то није немогуће, али да, с обзиром на околности овог обелодањивања не би се могло очекивати да то буде нека прекретница у досадашњој пракси. „Навикли смо да само у таквим околностима сазнајемо овако битне детаље. Да ли ће ово бити заокрет, зависи и од реакције државних органа”, каже Ненадић додајући да би најпре требало очекивати реакцију РИК-а, јер је његов задатак да проверава финансијске извештаје странака. Уколико постоје елементи прекршајне одговорности (ако се испостави да оно што је Николић навео, не постоји у извештају СРС-а), поступак би требало да покрене РИК, али постоји могућност да то, по закону о прекршајном поступку, уради и јавни тужилац.

„То је нешто што би у нормалној правној држави требало да се деси”, каже Ненадић.

Али, додаје он, то може да послужи као повод и за проверу извештаја других странака, јер нема разлога веровати да је СРС у томе нешто посебно. То је, највероватније, проблем ширих размера.

Ј. Церовина - Б. Баковић

-------------------------------------------------------------- 

Бизнисмени и даље без коментара

Ни Мирослав Мишковић, ни Милан Беко јуче нису ни потврдили ни демантовали да су финансијски подржали кампању Српске радикалне странке на мајским изборима. Упркос чињеници да је Томислав Николић, дојучерашњи заменик председника ове политичке партије, у „Утиску недеље” признао како су ова двојица моћних бизнисмена финансирала једну емисију и изнајмљивање превоза за радикале, ни Мишковић, ни Беко јуче нису јавно реаговали. Оваква реакција није неуобичајена, јер је пракса обојице привредника да не дају изјаве новинарима, нити се појављују у јавности.

У компанији „Делта холдинг” Мирослава Мишковића јуче по подне су истакли да не желе да коментаришу Николићеве наводе, док Милан Беко није одговарао на наше позиве.

А. Н.