Okupljanje stranaka „nacionalne opozicije”, na kojem insistira Demokratska stranka Srbije, prema rečima njenog lidera Vojislava Koštunice „prosto proizilazi iz prilika u Srbiji”, nakon što su se „krupna obećanja” vladajuće koalicije pretvorila u „krupne laži i obmane” i kada se pokazuje da je ekspoze premijera Mirka Cvetkovića „sedmojulska bajka”. U tom bloku bi se, pored političkih stranaka, prema Koštuničinom mišljenju, našlo mesta i za nevladine organizacije i ličnosti iz javnog života.

– Ako imate zemlju u kojoj je pad proizvodnje 30 odsto, potpuno je u ravni nečega što bi bio prirodni zakon očekivanje javnosti da dođe do promena – kaže Koštunica za „Politiku”, a na pitanje koliko je realno takvo okupljanje na republičkom nivou, ako opozicija ne može da se dogovori ni na nivou beogradskih opština, odgovara: – Ako se jedna prilika propusti ne znači da se neka druga neće ukazati. Treba da ostavimo još vremena, da vidimo kako će se stvari odvijati.

DSS je već imao prilike da pravi savez sa Tomislavom Nikolićem, koji je tada vodio SRS. Zašto to tada niste uradili?

Pokušali smo 2008. godine, ali koalicija sa SRS-om nije bila dovoljna za formiranje vladajuće većine. A one druge su privukli drugi uz pomoć tajkuna i stranih ambasadora. DSS je ranijih godina pokazao da je spreman da sarađuje sa svima, da ne pravi razliku između političkih stranaka. A DS je pravio razliku između podobnih i nepodobnih stranaka, pa je onda nepodobne prihvatio u svoje naručje.

Koliko vi terminom „nacionalna opozicija” pravite podelu na podobne i nepodobne?

Prosto polazim od stanja u Srbiji i pogubnih posledica sadašnje politike i jednostavno tražim rešenje i alternativu u saradnji opozicionih stranaka.

Da li to znači da isključujete mogućnost bilo kakve saradnje sa strankama koje su trenutno u vladajućoj koaliciji?

Za nas ne postoji nikakva razlika između stranaka vladajuće koalicije. Reč je o krajnje principijelnom stavu i njega se držimo od kada je formirana sadašnja vlast pre godinu dana.

Tomislav Nikolić je rekao da naprednjaci mogu da sarađuju sa svima koji „uvaže realnost” da je SNS najjača stranka opozicije i da on treba da bude lider opozicionog bloka. Da li to vidite kao moguću prepreku za saradnju?

Najvažnije je da dođe do saglasnosti oko programskih ciljeva. Prvo saglasnost oko neophodnosti da se radi na oporavku domaće privrede. Drugi cilj je nastojanje da se na svaki način Kosovo i Metohija i veze sa našim narodom tamo zadrže, a ne da se ispod žita sarađuje sa Euleksom, koji stvara institucije nezavisnog Kosova. Treći cilj je vezan za Vojvodinu i činjenicu da je vladajuća većina donela protivustavni i antidržavni Statut. Potrebna je i saglasnost za raspisivanje referenduma o članstvu u NATO. Ako oko ovih suštinskih tačaka postoji saglasnost stranaka nacionalne opozicije, onda će se rešiti i pitanje podele odgovornosti. Ona se ne postavljaju na početku.

Ali Nikolić je to pitanje postavio na početku.

Kažem vam kojim se redom ide. Kuća se gradi od temelja.

Da li ste sa Nikolićem pričali o tome?

Ne, nismo pričali o tome.

Kada ćete se ponovo videti sa liderom SNS-a?

Razgovori su započeli, razgovora će još biti. U ovom trenutku su svakako važni razgovori koji će se odvijati na gradskom nivou. Predsednik beogradskog odbora DSS-a je ovlašćen za kontakte kad je reč o nastojanju da se dođe do većine, pre svega u opštini Zemun.

Naprednjaci ocenjuju da bi bilo neodgovorno ići na nove izbore i najavljuju kontakte sa nacionalnom opozicijom, ali ističu da „nikoga ne pritiskaju”. Liči li vam to na pravljenje odstupnice za moguću koaliciju SNS-a sa DS-om?

Izbori su tek održani, ponovljeni neuspešno po vladajuću koaliciju na Voždovcu, a pokazali su i veliku apstinenciju, koja je isto izraz nezadovoljstva sadašnjom vlašću. Pustimo vremenu da vidimo da li će stranke nacionalne opozicije uspeti da formiraju vlast u Zemunu.

Da li je moguća saradnja DS-a i SNS-a na lokalnom nivou prepreka za saradnju DSS-a i SNS-a na republičkom nivou?

Ne želim hipotetički da razmišljam. Stvar je tih stranaka da li će sarađivati ili neće sarađivati.

M. R. Petrović