Srbija će na ponudu iz Brisela da zajedničkim snagama pišu rezoluciju o Kosovu o kojoj bi se glasalo u Generalnoj skupštini, odgovoriti tek posle 26. jula, odnosno posle ministarskog sastanka EU, kažu za „Politiku” u Ministarstvu spoljnih poslova. Činjenicu da se neće izjašnjavati ranije objašnjavaju time što će tek nakon objavljivanja zaključaka ovog skupa biti jasno koji je stav EU, pošto među 27 država članica ove organizacije ima i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Srbija, kako kažu, želi da postigne dogovor sa EU, ali ne može pristati na razgovore koji ne podrazumevaju da je na stolu i pitanje statusa Kosova. Isto tako, kako kažu u ministarstvu, mora biti jasno da bilo kakav pregovorački proces koji bi usledio ne može izgubiti svoju institucionalnu „pupčanu vrpcu” sa UN.

Na pitanje da li postoji bojazan da bi neka velika sila koja podržava nezavisnost Kosova mogla Generalnoj skupštini da predloži svoj tekst rezolucije, u ministarstvu kažu da je to malo verovatno, jer da se o tome razmišlja, EU ne bi nudila dogovor Srbiji.

„Ako se u ponedeljak usaglase šta im je stav možemo sa njima da pričamo o eventualnom dogovoru, a ako bi se neko odlučio pre toga da podnese rezoluciju onda nema nikakvog dogovora”, poručuju iz Ministarstva spoljnih poslova.

Na spekulacije da bi eventualno Sud pravde mogao da preporuči specijalni status za sever Kosova, u ministarstvu kažu da su to besmislice i da je posao suda da odgovori na pitanje da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom.

U diplomatskim krugovima za „Politiku” je potvrđeno da je Srbiji predloženo da EU bude „kosponzor” srpske rezolucije. Uslov koji Brisel postavlja Beogradu je da srpska rezolucija bude takva da se u njoj jasno kaže da svi razgovori koje budu vodili Priština i Beograd budu pod okriljem EU i uz učešće SAD i da se u njima ne dovodi u pitanje status Kosova kao ni podela teritorije. Ukoliko Beograd pristane, razgovori bi počeli odmah, u Briselu, pre nego što dođe do glasanja u Generalnoj skupštini. Iz Brisela je takođe jasno poručeno Beogradu da neprihvatanje ponude znači ozbiljno dovođenje u pitanje evropske perspektive Srbije.

Poruka Beogradu koja bi trebalo da mu „pomogne” da se lakše odluči na kooperativnost sa EU stiže i iz Vašingtona gde se dva dana uoči izricanja savetodavnog mišljenja premijer Kosova Hašim Tači sreo sa najvišim zvaničnicima Stejt departmenta. Planirano je da ga primi i potpredsednik Džozef Bajden. Izvor „Politike” iz krugova bliskih vlasti, međutim, kaže da srpska delegacija neće ići u SAD iako su prethodnih dana procurele informacije da se i naši zvaničnici spremaju na put preko okeana.

Preka nekim nezvaničnim informacijama Beograd bi mogao vrlo brzo, u roku od 48 sati nakon saopštavanja savetodavnog mišljenja, Generalnoj skupštini da dostavi svoj predlog rezolucije. U njemu bi se, pozivajući se na onaj deo mišljenja Suda pravde koji će najverovatnije konstatovati da deklaracija o proglašenju nezavisnosti nije u skladu sa međunarodnim pravom, predlagali novi pregovori o statusu Kosova. U međuvremenu Srbija lobira kako bi za svoju ideju pridobila što veći broj zemalja. U Ministarstvu spoljnih poslova, međutim, tvrde da takve spekulacije nisu tačne.

Ukoliko se Beograd odluči na ovaj korak u Briselu kažu da su srpskim zvaničnicima poručili da u srpskoj rezoluciji ne sme da se pominje reč status jer će, u tom slučaju, protiv nje u UN glasati sve zemlje EU koje su priznale Kosovo. U Beogradu, u krugovima bliskim vlasti tvrde da rezolucija još nije napisana.

J. Cerovina

---------------------------------------------------

Kako se donosilo mišljenje Suda pravde

Savetodavno mišljenje, kako tvrdi izvor „Politike”, pisala su trojica sudija koji su većinski bili na srpskoj strani. Njih je većinom od 8:7 izabralo sudsko veće koje čini 15 sudija. U međuvremenu je, međutim, kineski sudija podneo ostavku tako da ono što su napisala trojica sudija nije moglo da dobije natpolovičnu većinu, a predsedavajući japanski sudija Hisaši Ovada nije želeo u toj situaciji da upotrebi pravo „zlatnog glasa”( glas koji presuđuje) i razreši situaciju. Onda se glasalo od paragrafa do paragrafa, ali je ostala tajna kakav je rezultat tog glasanja.