Политика
Одговор Београда на понуду из Брисела после 26. јула
Србија ће се тек после састанка Савета министара ЕУ изјаснити да ли прихвата понуду да пише заједничку резолуцију са ЕУ
Србија ће на понуду из Брисела да заједничким снагама пишу резолуцију о Косову о којој би се гласало у Генералној скупштини, одговорити тек после 26. јула, односно после министарског састанка ЕУ, кажу за „Политику” у Министарству спољних послова. Чињеницу да се неће изјашњавати раније објашњавају тиме што ће тек након објављивања закључака овог скупа бити јасно који је став ЕУ, пошто међу 27 држава чланица ове организације има и пет земаља које нису признале независност Косова. Србија, како кажу, жели да постигне договор са ЕУ, али не може пристати на разговоре који не подразумевају да је на столу и питање статуса Косова. Исто тако, како кажу у министарству, мора бити јасно да било какав преговорачки процес који би уследио не може изгубити своју институционалну „пупчану врпцу” са УН.
На питање да ли постоји бојазан да би нека велика сила која подржава независност Косова могла Генералној скупштини да предложи свој текст резолуције, у министарству кажу да је то мало вероватно, јер да се о томе размишља, ЕУ не би нудила договор Србији.
„Ако се у понедељак усагласе шта им је став можемо са њима да причамо о евентуалном договору, а ако би се неко одлучио пре тога да поднесе резолуцију онда нема никаквог договора”, поручују из Министарства спољних послова.
На спекулације да би евентуално Суд правде могао да препоручи специјални статус за север Косова, у министарству кажу да су то бесмислице и да је посао суда да одговори на питање да ли је проглашење независности у складу са међународним правом.
У дипломатским круговима за „Политику” је потврђено да је Србији предложено да ЕУ буде „коспонзор” српске резолуције. Услов који Брисел поставља Београду је да српска резолуција буде таква да се у њој јасно каже да сви разговори које буду водили Приштина и Београд буду под окриљем ЕУ и уз учешће САД и да се у њима не доводи у питање статус Косова као ни подела територије. Уколико Београд пристане, разговори би почели одмах, у Бриселу, пре него што дође до гласања у Генералној скупштини. Из Брисела је такође јасно поручено Београду да неприхватање понуде значи озбиљно довођење у питање европске перспективе Србије.
Порука Београду која би требало да му „помогне” да се лакше одлучи на кооперативност са ЕУ стиже и из Вашингтона где се два дана уочи изрицања саветодавног мишљења премијер Косова Хашим Тачи срео са највишим званичницима Стејт департмента. Планирано је да га прими и потпредседник Џозеф Бајден. Извор „Политике” из кругова блиских власти, међутим, каже да српска делегација неће ићи у САД иако су претходних дана процуреле информације да се и наши званичници спремају на пут преко океана.
Прека неким незваничним информацијама Београд би могао врло брзо, у року од 48 сати након саопштавања саветодавног мишљења, Генералној скупштини да достави свој предлог резолуције. У њему би се, позивајући се на онај део мишљења Суда правде који ће највероватније констатовати да декларација о проглашењу независности није у складу са међународним правом, предлагали нови преговори о статусу Косова. У међувремену Србија лобира како би за своју идеју придобила што већи број земаља. У Министарству спољних послова, међутим, тврде да такве спекулације нису тачне.
Уколико се Београд одлучи на овај корак у Бриселу кажу да су српским званичницима поручили да у српској резолуцији не сме да се помиње реч статус јер ће, у том случају, против ње у УН гласати све земље ЕУ које су признале Косово. У Београду, у круговима блиским власти тврде да резолуција још није написана.
Ј. Церовина
---------------------------------------------------
Како се доносило мишљење Суда правде
Саветодавно мишљење, како тврди извор „Политике”, писала су тројица судија који су већински били на српској страни. Њих је већином од 8:7 изабрало судско веће које чини 15 судија. У међувремену је, међутим, кинески судија поднео оставку тако да оно што су написала тројица судија није могло да добије натполовичну већину, а председавајући јапански судија Хисаши Овада није желео у тој ситуацији да употреби право „златног гласа”( глас који пресуђује) и разреши ситуацију. Онда се гласало од параграфа до параграфа, али је остала тајна какав је резултат тог гласања.
Последњи коментари
Ne dolazi u obzir! EU nije UN, niti ce biti, koliko god zeleli da to budu...
Deja Vu !! repriza Rambujea, samô smo sada nadam se mlo pametniji.
Zasto mi ne napisemo zajednicku rezoluciju o ulasku Srbije u EU na primer ili zajednicku rezoluciju o slobodnoj carinskoj zoni ili trgovini? Evropu volim, ali nisam za to da pljunemo sami sebe i zaboravimo ko smo, odakle smo...to je deo nase teritorije bez obzira sto zivi tamo 92% Albanaca. Oni su nam je oteli i platili parama Amerikancima. treba biti pametan gospodine Tadicu - zato nemojte da izneverite nas, nas Srbe!






