Косовска Митровица – Од 1. фебруара Кфор ће у пет зона одговорности на Косову и Метохији уместо досадашњих 14.000 имати око 10.000 војника. Смањење броја војника долази после процене Северноатлантског савеза да је безбедносна ситуација на Косову побољшана. Марк Фицџералд, командант Јужног крила НАТО-а, раније је најавио да је крајњи циљ да на Косову буде 2.500 војника. Рационализација би требало да се спроведе у периоду од 12 до 14 месеци.

Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију, каже да су представници НАТО-а ситуацију у покрајини лоше представили. „Политички је тешко бранити пред сопственим јавним мњењем задржавање толиког броја војника на Космету десет година после нелегалног бомбардовања једне суверене државе. Бирачи у земљама Западне Европе питају се зашто још да шаљу војнике у ту проблематичну покрајину, ако су сви извештаји са терена позитивни”, каже он.

Ивановић додаје да ситуација на КиМ није добра, јер не постоје кредибилне локалне институције које могу одржавати ред и мир у покрајини, а Еулекс није успео да наметне свој ауторитет. „На Космету влада огромно међународно неповерење што доводи до тога да безбедносна ситуација није онаквом каквом је представљају званичници НАТО-а”, наглашава он.

Представници Срба из Косовске Митровице забринути су због одласка и смањења броја војника, а Небојша Новић, председник СНВ у Косовској Митровици, каже да је ово лош потез јер је ситуација веома крхка а већ на пролеће могло би да дође до ескалације насиља. Драган Николић, начелник Косовско-поморавског округа, каже да се „одлазак Кфора неће ни приметити јер су се пред очима 50.000 војника Кфора догађала убиства, киднаповања, силовања и ако је тада протерано 250.000 Срба и неалбанаца, шта онда може учинити 10.000 војника, када ни бројнији ништа за Србе нису урадили”.

До краја јануара све мултинационалне тактичке снаге на Космету биће преобликоване у мултинационалне батаљоне. Тако ће Кфор своје присуство на југу Космета у региону Призрена, које је под немачком командом, смањити за око 1.000 војника. Уместо досадашњих 3.500 остаће 2.500 војника из Немачке, Аустрије, Турске и других земаља.

У мултинационалном батаљону „Север” уместо досадашњих 2.300 војника из шест држава остаће 1.500. Како за „Политику” кажу у прес-центру мултинационалног батаљона „Север”, половина од укупног броја војног састава биће из Француске, а ту су војници из Марока – једна чета пешадије, која припада 7. механизованој пешадијској бригади, две грчке чете пешадије, као и данска чета. Војници мултинационалног батаљона „Север” биће стационирани у камповима Белведере (надомак села Свињаре), у новом селу Мађунском и у бази „Нотинг хил” код Лепосавића.

Како наводе у прес-служби, овај батаљон, који је под командом француског генерала, може рачунати на појачање у случају потребе, а реорганизација тактичких снага у батаљоне омогућиће Кфору да буде „еластичнији и спремнији за брзо реаговање, не губећи на снази”.

У сектору „Запад” који држе Италијани остаће око 2.000 војника, док ће у рејону „Истока”, који је под командом америчких тактичких снага, остати како се процењује, 1.100 војника. Само у кампу „Бондстил” својевремено је било 5.500 америчких маринаца.

Реорганизација ће захватити и зону „Центар” где ће остати око 3.000 војника. Команду у овом сектору су од Британаца преузели Финци и у њему има војника из Данске, Норвешке, Шведске, Белгије, Пољске и Чешке.

Број војника Кфора почео је да се смањује 2000. године да би четири године касније од око 50.000, који су на основу Резолуције 1244 Савета безбедности били распоређени 1999. године, остало 18.000. После мартовског погрома 2004. на Космет долази додатних 2.000 војника, али убрзо је настављена рационализација, тако да је прошле године на територији Космета било укупно 13.849 војника Кфора.

Биљана Радомировић