Данска, која је првог јануара преузела председавање Европском унијом, могла би да има важну улогу у доношењу одлуке о српској кандидатури. Јер, та земља ће 28. фебруара председавати састанком Савета министара за опште послове ЕУ, на којем ће бити донета одлука у вези са статусом кандидата за Србију, а организоваће и седницу Европског савета, 1. и 2. марта, на којој треба да буде потврђена одлука министара за опште послове.

Стога, Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, каже да су нам у овом полугодишту Данци „врло важни” и да „треба блиско да сарађујемо с њима, како би коначан консензус у фебруару, односно марту, био повољан Србију”.

Међутим, Јовановић посебно указује на то да Данска – која у Копенхагену 11. овог месеца и званично обележава свој долазак на место „првог” – почиње циклус од две године, у којем ће на челу ЕУ бити мале државе. У другој половини ове године долази Кипар, затим Ирска, па Литванија. „То што ће председавајуће бити мале државе, на неки начин ће умањити значај тог ротирајућег председавања, јер од Лисабонског споразума, а поготово од почетка економске кризе, поново постоји немачко-француски ’мотор’ као кључна политичка иницијативу у ЕУ”, сматра он.

И други упућени у европска збивања са којима смо разговарали о томе како ће се данско председавање одразити на Србију мисле да ће та земља бити у сенци најјачих држава. Штавише, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, каже да ће Данска бити „најчвршћи гарант онога што се договоре Вашингтон и Берлин” јер у ЕУ слови као један од најближих сарадника САД, уз Велику Британију, Холандију, Пољску… „У том смислу ће данско председавање утицати на Србију”, наглашава Прибићевић и подвлачи да ће Данска као „мала, али врло утицајна”, настојати „да учини све на ономе што Вашингтон и Берлин заједнички раде”.

Према речима Предрага Симића, професора Факултета политичких наука и бившег амбасадора Србије у Француској, Данска, заправо, неће битно утицати, ни у позитивном ни у негативном смислу, на одлуку о српској кандидатури. Та земља је, како каже, врло далеко од Балкана и „не можемо очекивати да ће показати неки посебан интерес за Западни Балкан”.

Подсећајући да суштинске одлуке, већ дуже, доноси „двојац” Берлин–Париз, Симић, такође, истиче да ће оно што ће се дешавати у ЕУ зависити пре свега од најјачих, а неће бити први пут да водеће земље диктирају и главне теме и главне одлуке. Посматрајући данско председавање из тог угла, закључује да ће то председавање бити „више формално”.

Могло би се рећи да је ова оцена некако у раскораку са оном што се зна о понашању Данске, која у ЕУ, иако мала, али врло утицајна, исказује „снажан идентитет”. Дански гласачи су, рецимо,  одбацили споразум из Мастрихта на референдуму 1992. Они су одбацили евро и на другом референдуму 2001. А, најновије анкете показују, како је пренео Танјуг, да 71 одсто Данаца жели да задржи националну валуту круне.