Због крађе електричних каблова, Јавном предузећу „Електропривреда Србије” само у току прошле године, нанета је штета од око 15 милиона динара. Мета лопова најчешће су били Бранков и мост Газела. Покрадени каблови, како за „Политику” објашњава Угљеша Стешевић, шеф Одсека за сузбијање тешких крађа у Управи криминалистичке полиције за град Београд, лоповима не доносе велику зараду, а предузећа претрпе велику штету.

– Не краду се само електрични већ и телекомуникациони каблови. Само у прошлој години „Телеком Србија” је због сече и крађе наменских каблова претрпео штету у милионском износу – открива за наш лист Стешевић.

На „удару” лопова често су и „Железнице Србије” које остају без каблова за напајање сигналних скретница, а у таквим ситуацијама само пуким случајем не долази до саобраћајних несрећа с тежим последицама. Поред причињене штете од око 17 милиона динара, према речима Стешевића, крађа специјализованих каблова доводила је и до великих застоја у железничком саобраћају.

– Бележе се и крађе намотаја статора и генератора агрегата и електричних бакарних и алуминијумских каблова из тунела „Железник” на обилазници око Београда – наводи шеф Одсека за тешке крађе.

„Продаја” телекомуникационих и електричних каблова не захтева проверу њиховог порекла. У радне књиге откупљивача, иако закон то предвиђа, готово никада се не уписују лични подаци „продавца”, што отежава откривање починилаца крађе.

– Приликом откупа, купац бакра је дужан да од продавца тражи личну карту, али у пракси се то изузетно ретко примењује. Не евидентирају се особе које продају на овај начин, а купци на узету робу не плаћају порез, па им се то обострано исплати. Други проблем је то што већина објеката, који су на мети лопова, није довољно обезбеђена, или уопште није обезбеђена – објашњава Стешевић.

Чести су случајеви да крадљивци сарађују с радницима обезбеђења у фирми, али и да предузећа „пустоше” њихови запослени. Починиоци кривичних дела најчешће су. ипак, незапослени сакупљачи секундарних сировина. Приликом хапшења и у току истражног поступка осумњичени за крађу бране се чињеницом да су украдени предмети од бакра и месинга секундарне сировине и да се њиховом продајом остварује мала материјална добит.

– Осумњиченима се ретко кад одређује притвор тако да они настављају са извршењем ових кривичних дела – наводи Стешевић.

Међу онима који секу и „отуђују” делове каблова све је више малолетника, али још нема организованих група. Углавном се, открива Стешевић, „ради” у паровима, ређе утроје. Лопов ситније физичке грађе увлачи се у рупе, када су у питању подземни каблови, док други чува стражу.

– Починиоци ових кривичних дела обично раде ноћу. Долазе до отвора подземне инфраструктуре, ту силазе у шахт, а затим подесним алатима секу каблове које извлаче на површину и односе у унапред припремљена склоништа. После овога, украдене каблове секу на ситније комаде и са њих на разне начине (спаљивањем, сечењем…) скидају гумену и ПВЦ изолацију. Поред подземне инфраструктуре, честе мете су и антене мобилне телефоније – објашњава Стешевић.

Одсек за сузбијање тешких крађа БУ, наводи наш саговорник, у сталном је контакту са шефовима свих полицијских станица у Београду, а постоји и јединствени план који би требало да повећа безбедност најугроженијих места и контролу свих регистрованих отпада.

– И до сада смо извршиоце откривали у сарадњи са градским инспекцијама, али ту сарадњу треба додатно побољшати. Проценат расветљавања ових износи око 60 одсто, али се ради на томе да буде већи – рекао је Стешевић.

------------------------------------------------------

Ценовник

Бакар кг – 400 динара,

Алуминијум кг – 80 до 90 динара

Гвожђе кг– 18 динара

Олово кг – 90 динара

-----------------------------------------------------------

Казне и тужбе

У зависности од квалификација кривичног дела крађа, који се осумњиченима најчешће ставља на терет, законом је запрећена казна од једне до осам година. Ове казне, међутим, изричу се изузетно ретко, а „сакупљачи секундарних сировина” најчешће добијају условне осуде.

Закон прописује да, ако је оштећено физичко лице, а штета је мања од 15.000 динара, тужбу може да поднесе само особа која је претрпела штету. У случају да је штета већа или је пак оштећено правно лице, поступак се покреће по службеној дужности.