О наставку дијалога Београда и Приштине нема још наговештаја, а притисак на Београд се појачава готово свакодневним изјавама неименованих европских званичника из Брисела. Они преко медија поручују да на састанку Савета министара ЕУ 27. фебруара Србија неће добити статус кандидата уколико Београд већ током наредне недеље не постигне договор са Приштином о регионалном представљању Косова.

Како „Политика” сазнаје у немачким дипломатским круговима и даље преовладава чврст став у вези са испуњењем услова за добијање кандидатуре и нема претераног оптимизма да ће Србија испунити све што се од ње тражи, нарочито због супротстављених ставова о употреби Резолуције 1244 приликом регионалног представљања Приштине.

Како се сазнаје, немачке дипломате и даље инсистирају да Србија одустане од тога да се у фусноти помиње Резолуција 1244, а понудили су и позивање на мишљење Међународног суда правде у Хагу поводом проглашења независности Косова.

Како се незванично сазнаје Берлину сметњу кандидатури представљају и барикаде на административној граници из правца централне Србије према Косову и Метохији.

Уз све то, приштински дневни лист „Зери” јуче је објавио „подсећање” немачке амбасаде у Приштини да Берлин није променио став и да „нелегалне структуре на северу Косова треба да буду распуштене” како би Србија добила статус кандидата.

„Наш став се није променио. Наравно да главна одлука не зависи само од нас, већ од свих чланица ЕУ. Нагласили смо услов да нелегалне структуре на северу треба да буду распуштене, тако да не треба заборавити да је нагласак на нелегалним структурама”, саопштила је немачка амбасада.

За разлику од Немаца француске дипломате се не удубљују толико у детаље односа између Београда и Приштине и сматрају да, упркос свему, овог пута кандидатура Србији неће измаћи.

Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић јуче није хтео да коментарише различите варијанте представљања Приштине које се појављују у медијима, а сусрет са посредником ЕУ Робертом Купером у Бечу за „Политику” је назвао „редовним консултацијама ради проналажења решења”.

Стефановић је потврдио да постоји неколико опција и да је у свакој од њих садржана Резолуција 1244, а демантовао је наводе приштинског листа „Коха диторе” да је Београду ових дана „скренута пажња да не чека последњи тренутак за одлуку”.

„Апсолутно не чекамо последњи тренутак за решење, већ напротив све време сталним ангажовањем и новим предлозима радимо у правцу решавања проблема. Ми смо спремни да у сваком тренутку одемо у Брисел. Наравно, потребно је да пре тога имамо јасну слику решења”, рекао је он.

Неименовани дипломата ЕУ кога цитира приштински лист каже да у Бриселу нису нарочито оптимистични поводом уступака београдског преговарачког тима. „Београд је неколико пута изразио став да не жели да одустане од Резолуције 1244 и заиста не можемо очекивати да након тих изјава Београд одустане. Зато треба да покушамо да пронађемо друго решење, којим би били поштовани ставови Београда али и да изнесемо проблеме Приштине”, рекао је овај дипломата.

Медији ових дана спекулишу да се на столу нашла понуда са употребом двосложне фусноте: да уз Косово пише „Резолуција 1244” и „Према мишљењу Међународног суда правде”.

„Политикини” дипломатски извори из ЕУ „признају” да је уцењивачки капацитет много већи у односу на Србију него у односу на Косово „јер Приштину немају бог зна чиме да уцене”.

Притисак земаља ЕУ на Приштину тренутно се једино огледа у томе што немачки и француски амбасадори на Косову преко медија убеђују албанску јавност да је сасвим у реду да на табли приштинских званичника пише само „Косово”, а не и „република Косово”, како захтева „Самоопредељење” сматрајући да би све друго било издаја.

Називајући овакве захтеве „политичким дечијим обдаништем” немачки амбасадор у Приштини Ернест Рајхл, као и његов француски колега Жан Франсоа Фиту, ових дана подсећају да и њихове делегације седе иза натписа „Немачка” и „Француска” и да им то нимало не смета.

Биљана Митриновић

----------------------------------------------

Спорне две барикаде у међузони

У међузони која из правца Рашке води ка Лепосавићу на 200 метара од прелаза Доње Јариње симболично су постављена „два дрвета”, док су у међузони која води из правца Рибарића ка Брњаку на пут насути шљунак и земља. Срби са којима смо разговарали, а који желе да остану анонимни, наглашавају да су барикаде постављене у вакуум простору, тачније „ни на чијој земљи”, у једном моменту припадници жандармерије „растурили тешком механизацијом”:

„Можемо сваког момента да уклонимо то грање које је на путу ка Рашкој, или шут који се налази на путу ка Рибарићу, али не желимо да пролазимо тим деоницама све док се не реши питање два административна прелаза, тачније док са административних пунктова не оду албански цариници”, објашњава за „Политику” један извор са севера КиМ који није желео да му се име појави у новинама.

Б. Р.

----------------------------------------------

Коцијанчић: Надамо се ускоро следећој рунди дијалога

„Савет министара и Европски савет јасно су рекли шта желе да виде. Ми се надамо, да ћемо имати следећу рунду дијалога у овом месецу”, ово је одговор Маје Коцијанчић, портпаролке високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, коју је новинар „Политике” питао да ли Србија губи сваку шансу за позитивну одлуку о кандидатури крајем овог месеца, односно почетком марта, уколико до краја следеће недеље не буде постигнут договор око регионалног представљања Косова.

На питање да ли би договор око регионалног представљања гарантовао Србији статус кандидата, Коцијанчићева је рекла да ће савет о кандидатури Србије разговарати крајем месеца и да је на њему да донесе одлуку.

Подсетимо, у овдашњој јавности раније је пренето да ће, уочи заседања Савета министара за опште послове, 27. фебруара, Кетрин Ештон известити министре о ономе што буде учињено у дијалогу Београда и Приштине.

Б. Ч.