Половина гласача СНС-а, ПУПС-а и ЈС-а против ЕУ

Коментаришући податке о подршци и противљењу уласку Србије у Европску унију из истраживања часописа „Нова српска политичка мисао”, које смо објавили у празничном двоброју „Политике”, читалац који се на нашем сајту потписао као „Србин евроскептик” навео је – или је ова анкета намештена и лажна или је српски народ скроз погубио компас, па не зна која се странка за шта залаже. Податак да је против уласка у ЕУ 37,9 одсто испитаника („за” је 46,5 одсто) и да је то рекордно противљење евроинтеграцијама у последњих пет година не подудара се са чињеницом да странке које су се јасно изјасниле против уласка Србије у ЕУ – СРС и ДСС – имају укупно подршку од око 14 одсто анкетираних, приметио је наш читалац.

Тај парадокс није приметио само он. Представљајући пре неколико дана резултате истраживања (обављеног крајем децембра и почетком јануара) политички аналитичар Слободан Антонић рекао је да је већ чуо пребацивања у стилу „како сте добили толико много евроскептика, а само су две партије у парламенту отворено евроскептичне”. Али, реч је о томе, како је објаснио, да евроскептика има у свим странкама, наравно негде више, негде мање.

„Највише евроентузијаста је у ЛДП-у – 92 одсто, а одмах иза је ДС са 82 одсто. То је врло висок резултат. То су евроентузијастични гласачи. Али и у ДС-у има девет одсто оних који су скептични када је у питању ЕУ, дакле нису сви евроскептици концентрисани на једном месту”, навео је Антонић.

Највише евроскептика је, очекивано, међу онима који су се изјаснили да ће гласати за СРС – 86 одсто. Потом код присталица ДСС-а – 60,5 одсто. Можда неочекивано, али и међу гласачима СНС-а је више од половине – против ЕУ (56,2 одсто).

„Интересантно је кад посматрате евроскептике у ДСС-у и СНС-у – то није нека велика разлика поготово ако имате у виду да је данас руководство ДСС-а изразито евроскептично, а руководство СНС-а у основи евроентузијастично. Ту постоји један раскорак између руководства и бирача СНС-а. То је интересантно зато што говори о могућим коалицијама. Имам утисак да су бирачка тела СНС-а и ДСС-а бар поводом овог питања, а ја чак мислим и по неким другим питањима, много сличнија него када су у питању програмска опредељења њихових руководстава, односно између њихових руководстава постоји много више разлике него међу бирачима”, истакао је Антонић.

Избегавши директан одговор на питање да ли је руководство напредњака изненађено оваквим опредељењем својих присталица, Марко Ђурић, члан Главног одбора СНС-а, казао је за „Политику” да је за пораст евроскептицизма у Србији најодговорнија власт „која за 12 година није Србију довела чак ни до почетка формалног процеса за учлањење у ЕУ, дакле до статуса кандидата”.

„СНС жели учлањење Србије у ЕУ зато што је то интерес друштва и државни интерес Србије. Ми сматрамо да владајућа политичка класа у Србији континуирано компромитује идеју европских интеграција не спроводећи и не поштујући законе који су усвојени са европске агенде, не представљајући на прави начин политичке, економске и друштвене вредности које са собом носи процес учлањења у ЕУ”, рекао је Ђурић.

Портпарол ДСС-а Петар Петковић, на констатацију да и међу њиховим присталицама, према овом истраживању, има прилично оних који су за ЕУ – 25,6 одсто, истиче да су „бирачи ДСС-а увек знали за какву политику гласају, јер ако постоји странка у Србији која јасно и недвосмислено говори о свим кључним питањима за државу Србију, то је свакако ДСС”. И овог пута грађани Србије добро знају, додао је он, да је идеја политичке неутралности ДСС-а, као нове националне политике, заправо програм развоја Србије, односно основ очувања државних и националних интереса земље.

Антонић је издвојио и резултате овог истраживања за другу чланицу владајуће коалиције. Код Г17 плус је, опет очекивано, готово 70 одсто за ЕУ, али је и 13 одсто против. Код СПС-а их је нешто више за ЕУ, а половина гласача ПУПС-а и ЈС су противници ЕУ. Ипак, сматра Антонић, бирачка тела ове три странке су релативно слична по неким основним опредељењима.

Лидер ЈС-а Драган Марковић Палма, на питање да ли га изненађује што је 50 одсто присталица његове странке евроскептично, иако се он залаже за ЕУ, одговара потврдно, али додаје да „како време пролази, народ почиње да губи вољу”.

„Зато је на нама политичарима да им кажемо да то не може да се деси преко ноћи, да су неке државе чекале десетак, неке петнаестак година. Ми смо на прагу да добијемо статус кандидата и надам се да је ово за Европу 12.15 (сати) да испоштује оно што је обећала Србији, како би грађани Србије стекли утисак да Европа не ради против Србије”, казао је Марковић за наш лист.

Б. Баковић