Тужбе пред судом у Хагу, нерешено питање међудржавне границе, судбина несталих, повраћај опљачкане имовине, имовинска права Срба прогнаних из Хрватске – део су „српског пакета” који победничка Кукурику коалиција на хрватским изборима и нови премијер Зоран Милановић наслеђују од своје претходнице Јадранке Косор.

Односе између две државе у протеклом периоду пратили су успони и падови, а најзаслужнији за „светле“ моменте су два председника Борис Тадић и Иво Јосиповић. Иако је било више сусрета и са премијерком Јадранком Косор која је долазила и у Србију, шефица Хрватске демократске заједнице била је много „тврђи орах”. Неколико месеци пре избора давала је и изјаве које су додатно допринеле захлађењу односа.

Да ли се доласком социјалдемократе Милановића на чело хрватске владе може очекивати нека промена и у политици хрватске владе према Србији? Ако је судити по његовим првим изјавама у којима најављује помоћ суседима на европском путу, али и по ономе што каже његова коалициона партнерка Весна Пусић, председница Хрватске народне странке, која отвара могућност повлачења тужби, време после Косорове могло би да буде боље по односе две државе.

Председник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић очекује промену политике према Србији набоље, али је скептичан када је реч о неким крупнијим променама за Србе који живе у Хрватској.

Уз опаску да очекује да ће мандатар разговарати са српским заступницима у Сабору, али да ће њихова подршка зависити од тога да ли ће „бити места за њихов програм у раду будуће владе”, Станимировић каже да се морају решити неки горући проблеми који су заостали из претходног периода владавине ХДЗ који је иначе имао подршку СДСС-а.

„За осам година обновили смо 20.000 српских кућа, али је остао нерешен проблем станарских права избеглих. Такође, ту је и отворено питање неисплаћених пензија из ратних времена о чему нико не жели да разговара. Не знам ни да ли ће ова власт на то пристати јер се ради о озбиљним средствима”, каже Станимировић за „Политику”.

За Александра Попова, директора Центра за регионализам и Јанка Веселиновића, председника групе пријатеља са заступницима хрватског Сабора, прве изјаве представника нових власти уливају оптимизам.

„Прве изјаве су веома охрабрујуће и искрене пошто неке од актера у будућој хрватској влади и лично познајем. Пре свега, изјава будућег премијера Милановића о томе да ће се Хрватска и кад уђе у ЕУ солидарисати са земљама региона које су претенденти на том путу, што се односи и на Србију. Много је конкретнија била Весна Пусић која најављује интензивирање сарадње у решавању отворених питања која увек у неким моментима искрсну као фитиљ за погоршање односа. Она је била конзистентна у досадашњим потезима и свим изјавама тако да верујем у њену искреност”, каже Попов.

Ту су, како истиче, питање процесуирања ратних злочина, несталих, враћања културног блага и наговештај могућности повлачења тужбе за геноцид. Попов очекује „нову еру” у међусобним односима која је веома значајна јер ће Хрватска ускоро постати чланица ЕУ. Али и због тога што од српско-хрватских односа зависи и стабилност у региону.

И Веселиновић наглашава да из искуства са неким представницима нове власти носи само повољне утиске.

„Врло сам задовољан што ће мој колега, шеф посланичке групе пријатељства са Србијом у хрватском Сабору Невен Мимица бити потпредседник владе за европске интеграције, унутрашње и вањске послове. Већ то ми даје пуно наде јер је човек врло спреман да односи ’отопле’ колико год је то могуће. Такође, лично искуство ми говори да ће именовање Весне Пусић за министарку спољних послова значити и више простора за сарадњу”, оцењује Веселиновић.

Он очекује да ће нова хрватска влада покренути један нови курс који ће ићи ка сарадњи у региону баш као што је то учинио и председник Хрватске.

„Верујем да ће то бити једна конзистентна политика, од председника до премијера, која се неће водити дневнополитичким интересима убирући поене на некој врсти сукоба са Србима и Србијом као што је то у последње време, нажалост, чинила Јадранка Косор”, каже Веселиновић.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

У Србији гласало 1.035 хрватских држављана

Од 35.000 људи уписаних у хрватске бирачке спискове који живе у Србији на протеклим изборима на биралишта је, према незваничним информацијама, изашло њих 1.035. Од тога 490 је гласало у конзулату у Суботици, а 545 у амбасади у Београду. На прошлим изборима 2007. године изашло је готово четири пута више бирача – 3.841. Тада је, међутим, и број бирачких места био знатно већи.

А. И.