Портрет без рама: Драган Тодоровић

Драган Тодоровић први пут, после скоро две деценије посланичког стажа, неће бити на листи кандидата Српске радикалне странке. Каже, уморио се, али остаје потпредседник странке. Војислав Шешељ се сложио, кад је чуо образложење. Онима који боље познају Тодора, како га зову у странци, ово није изненађење. Он већ неколико година говори да ће се повући из политике „чим се Воја врати из Хага”.

За сада одлази само из првих борбених редова, зато што је узео кредит, ставио хипотеку на стан, па мора да буде у фирми како би успео да плаћа рате.

А, некад је важио за најбогатијег радикала. У имовинској карти му и сада, као и раније, стоје исти подаци – четворособан стан на Врачару, „привредни објекат, плац 8.000 квадрата”, наслеђене гаража, кућа и фарма у Дебељачи стан на Хвару и мерцедес из 1984. године.

Тодоровић је рођен 1953. године, дипломирани је инжењер организације рада, живи у Београду, има супругу и четворо деце, а васпитавао их је тако да се све у животу мора зарадити. Кад му је једна од три кћери рекла да неће више да студира, није се наљутио, али јој је рекао да мора онда да се запосли и „сама се запослила”.

Он сам радио је још у основној школи на распустима и као студент, за џепарац. Основао је прво транспортно предузеће у Београду, био је, у више наврата, потпредседник Скупштине Србије, министар за саобраћај и везе у влади Мирка Марјановића, председник Административног одбора, који се обратио Родољубу Шабићу, поверенику за информације од јавног значаја како би јавност сазнала колике су плате у јавним предузећима. Одужио се Шабићу тако што радикали нису ни једну ружну реч рекли о њему, а малчице су га и похвалили. Гласали, наравно, нису. Био је и председник Одбора за одбрану и безбедност, али је са те функције смењен и он је једини радикалски кадар који је смењен, јер је самоиницијативно заказивао седнице одбора и није давао реч „издајницима” попут генерала Божидара Делића. Делић се вратио из СНС-а у СРС и сад опет говоре.

У време када је СРС, у одсуству Шешеља, водио Томислав Николић, Тодоровић је био чест гост у Бајчетини где је заједно са Томом пекао ракију. У то време имали су тежак удес на Ибарској магистрали. Тодоровић је возио, све се завршило добро, па је чак и једна „клетва” скована: „Дабогда те Тодор возио”. Сад размењују ружне речи, али Николић је казао да „Тодоровић неће да слаже, избегне одговор, али не лаже”. Тодоровић је избегао одговор о кући са базеном коју је Тома „градио” у Београду, како су тврдили радикали.

Био је и на „потерници”, тражили су га „живог и здравог зато што је у Скупштини Србије за паре усмртио СРС и предао је парламентарној већини. „Препознао” је у томе рукопис, „оних који су покушали пуч у СРС-у”, одговоривши да је у потерници требало да пише да је тражен зато што је „јавно са за скупштинском говорницом сахранио све политичке амбиције Томислава Николића и Александра Вучића и то са задовољством и за џабе!”