Пожуривање Дачића

Све се јуче усијало када је Б92 објавио вест да ће Дачић од демократа тражити место премијера, јер данима се саопштава да му је Томислав Николић понудио да то буде у влади коју би направили СНС, СПС и УРС. Ових дана је „политичком чаршијом” кружило неколико листа са саставом те владе. И све се сводило на дилему да ли је Дачић и премијер и министар полиције или је само премијер.

Један од челника социјалиста, за кога се мисли да је ближи коалицији са СНС-ом, саопштио је за Б 92 информацију о разговорима у ужем руководству СПС-а где је помињана могућност да Дачић буде премијер и у влади са ДС-ом. То су накнадно потврдили још неки од учесника у том разговору. Ипак они су информацију релативизовали тврдећи да је реч о неформалном разговору у коме је помињана и могућност да Дачић буде премијер и у влади са ДС-ом, али да то није званичан став. На поруке новинара Б 92 Дачић није одговарао, али је посредством агенције Танјуг одмах демантовао ову тврдњу рекавши да социјалисти никоме не постављају било какав ултиматум, па ни Демократској странци.

И после Дачићевог демантија у Б 92 су остали при својим тврдњама.

Ова прича је унела нови преокрет у бесконачни „ријалити” о прављењу Владе Србије који је Демократска странка желела да убрза проговоривши после дужег ћутања у очигледној намери да каже да је лопта у дворишту социјалиста, да они треба да одлуче.

Ћутање је прекинуо Драган Ђилас, заменик председника Демократске странке, тврдећи у интервјуу за „Блиц” да су договорене и да су подударне политике демократа, социјалиста и регионалаца.

Очигледно то је био одговор на тврдње социјалиста да чекају понуду од демократа.

За „Политику” је јуче у председништву демократа речено да су чак два пута предлагали лидеру социјалиста да траже од председника Србије мандат за састав владе, али да је Дачић тада говорио да још треба сачекати.

Дачић је на понуду демократа да у влади буду ДС, СПС, ЛДП и мањине одговорио захтевом да у њој обавезно буде и УРС иако му је било познато да Тадић и лидер УРС-а нису разговарали од његовог искључивања из владе.

Чинило се да је нови преокрет направљен када су разговарали прво Тадић и Динкић, а потом Динкић и Ђилас и то тако да буду виђени у једном од прометнијих београдских ресторана у коме увек има бар неколико новинара. Свакако да је Динкић тада рекао Ђиласу оно што је поверио и новинарима НИН-а показавши им Дачићеве тезе од којих је једна гласила „Руси не желе Тадића за премијера”.

Тако се наставља са праксом да се Влада Србије прави и у непосредним преговорима могућих састављача владе али и информацијама и дезинформацијама које у медије пласирају управо људи који у разговорима учествују или њихово најближе окружење.

Слично се дешавало и средином 2008. године. И тада се одуговлачило са договором око владе. Трошило се време како би јавност љута, безнадежна и изнервирана на крају прихватила било какву владу.

Тако су у игри и даље најмање три опције: српска влада – ДС, СПС, ЛДП, УРС и мањине; руска влада – СНС, СПС и УРС и немачка влада – СНС, ДС и ко год још жели.