Србија и Црна Гора нису далеко одмакле у преговорима о двојном држављанству, али од њих нису ни одустале. Извор „Политике” у Влади Србије каже да ће о овом питању и даље разговарати надлежне институције две земље. У влади су уверени да ће договор на крају ипак бити постигнут упркос томе што Србија не одустаје од тога да дозвољава и грађанима других држава упис у српско држављанство, док Црна Гора прописује да се аутоматски одузме држављанство ономе ко стекне још неко.

„Црногорци кажу да морају бити рестриктивни у давању држављанства, јер би у супротном у Србији било црногорских држављана исто онолико колико их има и у Црној Гори што би дестабилизовало политички систем. Тај аргумент није без основа, али, с друге стране, ово питање мора да се реши тако да то не иде на уштрб грађана. Остаје да Београд и Подгорица то прво реше политичким путем, а онда да се употребе правни инструменти као што су међудржавни споразуми”, каже др Стеван Лилић, председник Удружења „Правници за демократију”.

Он наглашава да треба имати у виду да је двојно држављанство изузетак, а не правило.

Према неким проценама у Црној Гори живи између 30.000 и 40.000 особа које имају српско држављанство, док у Србији има више од 200.000 грађана Црне Горе који немају српско држављанство. Из Владе Србије више пута су истицали да им није циљ да се промени политичка и национална мапа Црне Горе.

Историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, сматра да је српски закон о држављанству либералан само на папиру, али да се у пракси дешава да они који желе да добију држављанство Србије, а живе у иностранству, врло дуго чекају да одобрење. Према Антићевим речима, положај Срба у Црној Гори прилично је тежак, они немају политички статус, желе да их сврстају у националну мањину како би их поделили око тог питања и приволели да један број њих пређе у редове црногорског народа.

„Данас у Црној Гори живи 32 одсто Срба, али нити у државној управи нити у било којој институцији коју именује централна власт нема их више од пет одсто. Када је реч о местима као што је безбедност њихова заступљеност се мери у промилима. То питање нико не поставља у Србији”, каже Антић.

Од става да неко може имати само једно држављанство Црна Гора је одступила у случају неких истакнутих јавних личности из Србије којима је као гест добре воље дала и своје држављанство. У том ставу правници не виде ништа спорно јер једна држава може да даје држављанство коме год хоће.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Србија даје држављанство црногорским држављанима

Србија и даље прима у своје држављанство и црногорске држављане, иако је током преговора црногорска страна све време инсистирала да они пре тога добију отпуст из држављанства Црне Горе. Црногорци су, такође, тражили да се склопи споразум по коме би две стране биле обавезне да размењују податке о грађанима који су затражили њихово држављанство. Уколико такве податке не добију од Србије, Црногорцима остаје једино да сами истражују ко је од њихових грађана добио и неко друго држављанство.

-----------------------------------------------------------

Деца из Црне Горе и даље без пасоша у Србију

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић предложио је да се примена одредбе по којој би малолетни црногорски држављани од 1. јануара у Србију могли ући искључиво ако имају пасош одложи за шест месеци да би се грађани могли припремити за то. „Договорио сам се са министром унутрашњих послова Црне Горе Иваном Брајовићем да предложимо да се та одлука одложи за шест месеци”, рекао је Дачић.

Према његовим речима,пунолетни држављани Црне Горе могу са личним картама да улазе у Србију, а одлука о обавези да деца имају пасош приликом уласка у Србију донета је како би се спречила трговина људима. „Не желимо грађанима да правимо проблеме уочи празника. Предложили смо да се та одлука одложи за шест месеци како би грађани на време били упознати са њом”, додао је Дачић, а преноси Бета.