„Политика” је у четвртак предвече разговарала с Борисом Тадићем, председником Србије. Повод је посета Ангеле Меркел Београду, а теме интервјуа су однос Србије и Немачке, пут Србије у ЕУ, статус Косова, положај Срба на Косову.

Први део интервјуа с председником Тадићем објављен је јуче.

Шта може да уради Србија ако некоме падне на памет да упадне на север Косова, заузме граничне прелазе, заузме те институције и органе?

Ми све време упозоравамо међународну заједницу да тако нешто не сме да се деси, на опасности које проистичу из једностраних и насилних потеза Приштине. Ако би то некоме стварно пало на памет, ако би неко ризиковао ратни сукоб у овом делу Европе, он би преузео одговорност за све последице. Србија не жели рат. Србија не жели никакво насиље и наша је политика мировна и за циљ има успостављање трајног мира на Балкану. Ако би Приштина предузела такве акције сносила би сву одговорност за последице. А од Еулекса и Кфора Србија захтева апсолутну статусну неутралност и заустављање насилних акција Приштине према северу Косова, јер то је њихова обавеза у складу са свим одлукама УН. Србија ће наставити да се бори за остваривање својих интереса у европским и светским институцијама, у Уједињеним нацијама. Свим законитим средствима Србија ће наставити да води рачуна о безбедности и интересима свог народа на северу Косова и где год он живи.

Да вас подсетим на 17. март 2004. године. Шта је Србија тада урадила. Ви сте позвали америчког адмирала, амерички војници су на неколико пунктова зауставили Албанце у нападачком походу на Србе. У Београду је био молебан. И... део Косова је етнички очишћен од Срба?

На конференцији за новинаре са Ангелом Меркел нагласио сам да је стратегија Приштине да актима насиља мења реалност на терену, што за циљ има изгон Срба с Косова и Метохије. Рекао сам својим европским партнерима да прихватањем стања успостављеног насиљем прихватају етничко чишћење Косова и преузимају одговорност за то. Србија се неће помирити са етничким чишћењем Срба с Косова. Ми очекујемо да европске институције допринесу мировном решењу. И зато очекујем наставак преговора Београда и Приштине. Нас нико не треба да гура у наставак преговора јер је у нашем интересу да нађемо модус заједничког постојања уз минимизирање безбедносних ризика. Зато сам уверен да ће наши европски партнери ако не данас онда сутра, разумети нашу аргументацију и наш предлог јер једино такав приступ обезбеђује трајну стабилност и мир на Балкану.

Да ли је тачно да вам је Ангела Меркел рекла да неће дозволити једностране акте на Косову и да неће тражити од Србије да призна независност Косова?

Да. То је био став Немачке у нашем разговору и то је важан став с обзиром на утицај Немачке у ЕУ.

Да ли ћете ових дана послати своје саветнике да разговарају са саветницима Ангеле Меркел?

Моји сарадници су у непрекидном контакту не само са сарадницима госпође Меркел него и са сарадницима свих председника европских држава. Став који је изнела Ангела Меркел јесте став Немачке, али, знајући утицај Немачке на европску политику, она ће покушати да га преточи у став свих европских земаља. Морам да кажем да разговор између канцеларке и мене није био разговор затварања врата него разговор отварања врата. Ми смо закључили да треба да покушамо да пронађемо креативно и одрживо решење које задовољава обе стране.

Утисак који сте оставили на конференцији за новинаре јесте да је реч о две особе које више не могу разговарајући да траже заједничко решење?

То није тачно. Наши су се разговори наставили одмах после конференције за новинаре. Врло отворено и јасно смо износили ставове, што веома ценим код немачких саговорника, наши су разговори увек били обострано отворени. И договорили смо се да будемо у непрекидном контакту. Разлике у ставовима треба да решавамо у дијалогу. Уосталом то је европска методологија: преговори.

Замериће вам се да нисте схватали правило да у клуб не можемо да улазимо по нашим правилима него по правилима клуба?

Управо то јесте мој аргумент. Јер Србија се понаша по европским правилима. А ево и како Србија поштује европска правила: наш је став да треба да пронађемо одрживо решење, да у дијалогу пронађемо решење које је обострано прихватљиво, да пронађемо решење којим се неће протерати српски народ са простора на коме вековима живи, које неће избрисати једну културу са дела европског континента, које неће производити нове безбедносне ризике, које успоставља трајни мир и зато је корисно за све у Европи. Ако би Европска унија у Србији одустала од свог принципа да се спорови решавају договорима и компромисом, тог тренутка и она би имала проблем са својим правилима, начином функционисања, вредносном и филозофском оријентацијом.

Вратимо се могућим решењима. Да ли је тачно да је током ручка поменут неки нови начин решавања проблема севера Косова?

Излистани су многи предлози и решења који су се и раније појављивали. Било је и неких новина. Али ред је да кажем да је Ангела Меркел остала при својим ставовима.

Да ли је она рекла демонтирајте паралелне органе одмах или почните да радите на томе?

Њен став је био да се институције на северу Косова које су легитимно изабране укину да би Србија добила статус кандидата. Мој одговор је био да не можемо да прихватимо такав захтев. И елаборирао сам зашто не можемо и какве би све лоше последице имали краткорочно, али и у дужем временском периоду. Рекао сам да сам спреман на ризик одлагања добијања статуса кандидата због неиспуњавања таквог захтева. И додао сам да сам уверен да ће Србија ипак добити статус кандидата када прођемо круг изношења аргумената у дијалогу са нашим европским саговорницима.

Мислим да мирно треба да сачекамо октобар и мишљење Европске комисије. За то време интензивирањем својих дипломатских активности морамо да објашњавамо свој став свима у ЕУ.

Да ли се у досадашњим разговорима укидање српских институција на северу Косова поставило као услов за стицање статуса кандидата за члана ЕУ?

Не, никада. То не постоји у копенхашким условима нити у акционом плану.

Нешто у овој причи стално изгледа неспојиво. Немачка својим утицајем може и друге да приволи да се њен услов поштује, коначно довољно је да сама каже „Не” Србији и тај наш витални интерес чланства у ЕУ се одлаже у недоглед?

Одлагање нам не би био првенац. Одлагано нам је много тога, студија изводљивости, Споразум о стабилизацији и придруживању... Одлаган нам је процес придруживања, али није прекинут. Ми још имамо времена и за статус кандидата и за добијање датума за почетак преговора. Србија хоће да буде јасан и предвидљив партнер и зато кажемо да постоје ствари које Србија не може да прихвати, а једна од њих је да напусти свој народ на Косову и Метохији, да га препусти институцијама из Приштине под изговором да оне треба да успоставе владавину права на северу Косова. И то институције које воде људи за које постоје тешке оптужбе да су учествовали у шверцу кокаина, људи, оружја или трговини људским органима. И они би сад требало, наводно, да сузбију криминал на северу Косова. Криминал, шверц, на северу постоји и треба се против њега изборити, али он угрожава само људе на северу Косова, за разлику од криминала присутног на остатку Косова које је таквих размера да угрожава читаву Европску унију.

Ово што сада говорите многи ће оценити као одустајање од европског пута, рећи ће да је дошло предизборно време и да Тадић мења длаку, да се приклања националној реторици?

Напротив. Став који сам изнео Ангели Меркел није бусање у патриотска прса, није популизам, он је крајње рационалан. Ми никако не одустајемо од европског пута, али не смемо да дозволимо нове ризике и опасности ако бисмо се суочили са потпуним вакуумом на северу Косова, ако би дошло до новог насиља Приштине на северу Косова, ако би се поновио нови изгон Срба и колоне избеглица...

Да ли је решење оно које је Драгољуб Мићуновић предложио у „Политици”, посебан статус севера Косова, или се оно налази у Ахтисаријевом плану, који су ових дана помињале дипломате из ЕУ у Београду?

Ахтисаријев план предвиђа мања права за Србе од оних која сада имају. А свако решење које предвиђа мања права није решење. У јавности постоји као једна од опција посебан статус севера, који помињете, који не значи да би била смањена права Срба који живе у енклавама јужно од Ибра. Моје мишљење је да је кроз дијалог могуће наћи решење у коме Србија не признаје независност Косова, што је наше право које ни Ангела Меркел није довела у питање, а истовремено обезбеђује функционисање система, достојанство и српског и албанског становништва, не ремети производњу и трговину и успоставља трајни мир. Само треба паметно и флексибилно решити тај проблем. Њега једноставно није могуће решити било каквим ултиматумима.

Ангела Меркел је тражила наставак бриселских разговора Приштине и Београда. Верујете ли у налажење решења за царине, печате?

Косово је посебна царинска област одлукама међународних институција које су прихватиле владе и Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. Сада је, уверен сам, могуће пронаћи решење које не угрожава интегритет Србије на Косову и Метохији. То питање је инструментализовано од стране Приштине да би се успоставила нова реалност на северу Косова акцијом Росу. И ту методологију Приштина примењује уз сагласност појединих представника великих сила. Неке од њих сам именовао, али то не значи да очекујем да они престану да раде то и даље. Зато упорно упозоравам на опасне последице једностраних акција.

А захтев да Еулекс ради на целој територији Космета?

Мислим да је та дилема последица неспоразума. Управо је Србија својим одлукама омогућила да Еулекс дође на Косово и Метохију. И ми и даље подржавамо активности Еулекса који мора да остане статусно неутралан.

Ако тражи успостављање суда у Митровици, да ли је статусно неутралан?

Уколико је успостављање суда договорено у складу с процедурама предвиђеним у Уједињеним нацијама – да. А ако је наметнуто, онда – не.