Да је опо­зи­ци­ја до­шла у скуп­шти­ну Дин­ки­ћев за­кон би пао. Нор­мал­но је да по­сла­ни­ци до­ђу, да­ју кво­рум и из­ра­зе свој став. Ни­је нор­мал­но што опо­зи­ци­ја ни­је учествoва­ла у гла­са­њу. Кад смо до­не­ли од­лу­ку да гла­са­мо про­тив за­ко­на ни­смо зна­ли да ли ће опо­зи­ци­ја уче­ство­ва­ти у гла­са­њу. Још пре де­се­так да­на вр­ло ја­сно смо фор­му­ли­са­ли ста­во­ве и на­го­ве­сти­ли да је вр­ло мо­гу­ће да ће­мо би­ти про­тив овог пред­ло­га уко­ли­ко се не раз­ја­сне не­ке на­ше ди­ле­ме. Те ди­ле­ме су оста­ле до дан-да­нас и за­то смо гла­са­ли про­тив за­ко­на, ка­зао је у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” Ба­линт Па­стор. Ипак, и ње­го­ва пар­ти­ја је омогућила кво­рум та­ко да је за­кон о фи­нан­си­ра­њу ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, ко­ме се СВМ про­ти­ви, из­гла­сан.

Стра­ху­је­те да не­ће би­ти до­вољ­но нов­ца у бу­џе­ту за Вој­во­ди­ну?

Пре све­га то. А дру­га гру­па ар­гу­ме­на­та се од­но­си на фи­нан­си­ра­ње ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Еви­дент­но је да ће ло­кал­не са­мо­у­пра­ве до­би­ти ви­ше нов­ца из по­ре­за на за­ра­де, али ни­ко не зна да ли ће за го­ди­ну-две у Бе­о­гра­ду пре­о­вла­да­ти раз­ми­шља­ње да су ло­кал­не са­мо­у­пра­ве до­би­ле ви­ше сред­ста­ва и да тре­ба да до­би­ју и ви­ше оба­ве­за, од­но­сно да бу­ду со­ли­дар­ни са ре­пу­бли­ком ко­ја је у те­шкој еко­ном­ској си­ту­а­ци­ји. Прет­ход­них го­ди­на смо слу­ша­ли и та­кве при­че у ве­зи са Вој­во­ди­ном и по­у­че­ни та­квим ис­ку­стви­ма при­бо­ја­ва­мо се да ће ло­кал­не са­мо­у­пра­ве вр­ло ло­ше про­ћи и да ће се не­у­тра­ли­зо­ва­ти пред­ност ко­ја по­сто­ји у овом тре­нут­ку.

У Вој­во­ди­ни по­сто­ји страх да Бе­о­град не бу­де фа­во­ри­зо­ван јер слич­не ар­гу­мен­те из­но­си и ЛСВ?

Ми смо то пр­ви ре­кли и то пот­кре­пљу­је­мо ти­ме што око 50 од­сто за­по­сле­них има пре­би­ва­ли­ште у Бе­о­гра­ду, а по овом за­ко­ну сред­ства из по­ре­за на за­ра­де ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ће до­би­ја­ти по пре­би­ва­ли­шту за­по­сле­ног. Ни­је те­шко из­ра­чу­на­ти да је Бе­о­град на огром­ном до­бит­ку без об­зи­ра на то што ће до­би­ја­ти „са­мо” 70 од­сто по­ре­за на за­ра­де, а дру­ге ло­кал­не са­мо­у­пра­ве 80 од­сто.

За ко­ји кон­цепт де­цен­тра­ли­за­ци­је се ви за­ла­же­те?

Ово је пред­из­бор­ни за­кон. Тре­ба­ло је из­ра­ди­ти стра­те­ги­ју де­цен­тра­ли­за­ци­је. Од 2009. го­ди­не има­мо и Са­вет за де­цен­тра­ли­за­ци­ју чи­ји је пред­сед­ник Не­над Ча­нак. Тај са­вет се са­стао све­га је­дан­пут. Би­ло је до­вољ­но вре­ме­на да се из­ра­ди стра­те­ги­ја и да се тач­но зна шта ова др­жа­ва же­ли са ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма, шта са ме­сним за­јед­ни­ца­ма, да ли има раз­ли­ка из­ме­ђу гра­до­ва и оп­шти­на… Тре­ба­ло је де­фи­ни­са­ти по­ло­жај Вој­во­ди­не, ко­ји су из­вор­ни при­хо­ди Вој­во­ди­не, а не да се сва­ког де­цем­бра бо­ри­мо за се­дам од­сто, га­ран­то­ва­них у Уста­ву.

Ар­гу­мент УРС-а био је да пред­ла­жу за­ко­не ко­ји­ма се зе­мља де­цен­тра­ли­зу­је баш за­то што до са­да ни­шта ни­је ура­ђе­но?

Али ни го­спо­дин Дин­кић ни­је пред­ло­жио за­кон о фи­нан­си­ра­њу АП Вој­во­ди­не, а за­ла­же се за ре­ги­о­на­ли­за­ци­ју и стран­ка се зо­ве Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни.

Да ли вас је Дин­кић кон­сул­то­вао и тра­жио ва­шу по­др­шку за за­кон?

Не.

Да ли сте оче­ки­ва­ли?

Тре­ба­ло је, али не ми­слим да би то пре­суд­но ути­ца­ло на на­ше гла­со­ве јер не би­смо мо­гли на дра­ма­ти­чан на­чин ути­ца­ти на пред­ло­же­на ре­ше­ња. То не зна­чи да је раз­лог на­шег гла­са­ња про­тив јер смо увре­ђе­ни за­то што нас ни­је кон­сул­то­вао или са на­ма ни­је раз­го­ва­рао.

Да ли се про­на­ла­зи­те у Дин­ки­ће­вој ква­ли­фи­ка­ци­ји да се они ко­ји ни­су гла­са­ли за за­кон пла­ше ја­ча­ња ло­кал­них са­мо­у­пра­ва или да су мо­жда су­јет­ни јер је за­кон пред­ло­жио УРС?

Ми смо од 1994. го­ди­не ка­да је на­ша стран­ка осно­ва­на де­цен­тра­ли­сти и баш за­то смо гла­са­ли про­тив овог за­ко­на. На­ше „не” је по­др­шка пра­вој, а не мар­ке­тин­шкој де­цен­тра­ли­за­ци­ји.

Да ли би­сте опет по­др­жа­ли ко­а­ли­ци­ју у ко­јој је Дин­кић?

Си­гур­но не­ће­мо би­ти чла­ни­ца УРС-а ни не­ких дру­гих пред­из­бор­них ли­ста. Ми са Г 17 плус и том гру­па­ци­јом има­мо ко­рект­не од­но­се и спрем­ни смо да гла­са­мо за сва­ки пред­лог ко­ји зна­чи истин­ску де­цен­тра­ли­за­ци­ју и ре­ги­о­на­ли­за­ци­ју.

Ово је био са­мо из­у­зе­так?

Да, за­ви­си о ко­ме је за­кон­ском пред­ло­гу реч. Не­ће­мо ни­шта по­др­жа­ти што до­во­ди у пи­та­ње функ­ци­о­ни­са­ње ло­кал­них са­мо­у­пра­ва и АП Вој­во­ди­не.

Ј. Це­ро­ви­на

---------------------------------------------------------------------------

Опозиција: нисмо могли да спречимо Динкићев закон

Пошто је у скупштини изгласан „Динкићев закон” од неких посланика владајуће коалиције могло се чути да је опозиција то могла да спречи само да се у пуном броју појавила на седници. Зато је „Политика” питала опозиционе странке: „Зашто нисте дошла на седницу и спречили изгласавање УРС-овог Закон о финансирању локалне самоуправе?”.

Александар Мартиновић, заменик шефа Посланичке групе Српске радикалне странке

Као опозициона странка нисмо желели да арбитрирамо у сукобу који постоји у владајућој коалицији и да се сврставамо на једну страну и да сутра будемо „монета за поткусуривање” владајућим странкама. Да смо гласали против, могли би да кажу да смо против Динкића, а за ПУПС или да смо на истој страни на којој је Чанак. То никако не желимо и мислим да су и друге опозиционе странке размишљале на исти начин. Нека владајућа коалиција преузме одговорност за изгласавање закона.

Јоргованка Табаковић, заменик шефа Посланичке групе Напред Србијо

Милион и двеста хиљада гласова за изборе, митинг са 100.000 људи који траже промене не буди ову власт. Не буди је ни упозорење на буџетску провалију. А сада би да нађе алиби за изгласавање лошег закона у нејединственој опозицији која није дошла на гласање. Нема алибија за вољно пристајање на Динкићеву уцену. Стављањем тог закона на дневни ред Динкић је објавио победу, а Тадић пристао на уцену – у заједничком интересу, а против интереса грађана Србије.

Милош Алигрудић, шеф Посланичке групе Демократске странке Србије

Опозиција никада није оборила ниједан закон власти и апсолутно је бесмислена теза да је опозиција крива што је овај закон усвојен. Неки посланици владајуће коалиције искористили су лагодну позицију, у којој знају да ће закон бити усвојен, да дозволе себи да не гласају за њега, и сигурно не би тако гласали да се опозиција ујединила и гласала против. Осим тога, мислим да су све опозиционе странке примениле исту тактику – повлачење из сале је игра чистих рачуна са странкама из власти које су против закона. Требало је оне да оборе кворум, ако нису хтеле да закон прође.

Зоран Остојић, посланик Либерално-демократске партије

Ми смо урадили све што смо могли да закон не прође, тражили смо и да се повуче. Не можемо ми да будемо одговорни за усвајање закона, зашто су они из владајуће коалиције који су били против закона дали кворум. Само неко ко ништа не зна о функционисању скупштине може да каже да је опозиција могла да обори закон. Никада ни на конститутивну седницу не дођу сви посланици, па ни сада то не би било могуће. А кад већ размишљамо хипотетички и да је цела опозиција гласала против, питање је како би гласали ови из власти који су сада били против.

Г. Н.