Политика
Пустите ме да радим свој посао
Огорчена сам оптужбом да радим по налогу политичара. Нисам, нити сам икада била, члан неке странке. Никада нисам учествовала у политичким „комбинаторикама”, нити сам се у свом раду сврставала на страну „ових” или „оних”.
Текст о наследству Ненада Богдановића нисам писала по нечијем налогу, већ на основу информација којима сам располагала и у уобичајеном договору са уредницима. Прича о заоставштини градоначелника Београда појавила се у судским и новинарским круговима месец дана пре објављивања текста у „Политици”. Руководећи се искључиво професионалним принципима, почела сам да се интересујем за њу, а у договору са уредником Озреном Милановићем и главном уредницом Љиљаном Смајловић покушала сам да дођем до докумената који би поткрепили оно о чему се говорило у пола гласа.
Али, како је време одмицало – а моја жеља да истражим причу постајала већа – тако се све више људи, који су могли да дају информације, повлачило. Наравно, као и много пута до тада, било је и оних који су ми помогли. Од саговорника који ме никада нису довели у заблуду добила сам информацију о заоставштини Ненада Богдановића, која је касније и објављена. Међутим, док сам радила на прикупљању података, дневни листови „Правда” и „Курир” објавили су неке од података и тек тада, када је прича изашла у јавност, објављен је текст у „Политици” са подацима из суда и навођењем суме из заоставштине којом се jaвно лицитирало. Нисам тврдила да заоставштина Ненада Богдановића износи 20 или 25 милиона евра.
Кажу да сам објавила да сам била у судници на расправи. Никад то нисам написала, нити тврдила. У „Политици” је објављено само да је оставинском рочишту присуствовао „један новинар”. И јесте.
Своје изворе – како новинари помало рогобатно називају поверљиве саговорнике – нећу открити и тиме прекршити једно од основних правила новинарства. Исто као што поверљиве саговорнике нисам злоупотребила ни када су ме упознали са подацима који су формално носили ознаку државне тајне – као што су адресе на којима се у Београду скривао хашки оптуженик Ратко Младић, или податке о осумњиченим терористима из Санџака.
То што је на папирима поменутих докумената писало „државна тајна” није разлог да јавност не буде обавештена о чињеницама које је занимају – што је, без обзира на све претње и застрашивања, основни посао новинара.
И те текстове, као и онај о заоставштини Ненада Богдановића, потписала сам пуним именом и презименом, не сврставајући се на страну „ових” или „оних”.
Тако ћу радити и убудуће, на жалост оних који би да буду цензори.
Последњи коментари
Posto je citavu polemiku, da ne kazem hajku na koleginicu Miroslavu, ili list Politika (na zalost, pokojni gradonacelnik Bogdanovic je samo povod) zapoceo licno predsednik DS - RS Tadic, predlazem da se to resi tako sto ce joj "stati na crtu" i odigrati basket "jedan na jedan". Pravi, a ne namesteni, kao i monogo toga sto vidjamo u predizbornim kampanjama. Ne sumjam da bi ga "odrala".
Mijusko
Mariji Nikolic:da imate iole smisla za odredjivanje proverenog od neproverenog,strasnog od strasnijeg s'obzirom da delite savete mladoj koleginici...Pre svega niste smeli da propustite cinjenicu da je izvrsena AGRESIJA nacinom i stilom od politicara iz DS na celu sa Predsednikom Tadicem.Vi koji pretendujete da imate velika iskustva dajte makar i jedan slican primer takvog ponasanja prema novinarima, pa makar to bio primer iz neke BANANA drzave.
@marija nikolic: ''Политика'' је дневни лист са дугом традицијом. Она не запошљава новинаре који пишу на основу рекла-казала. А истину о почившем градоначелнику нећемо дуго чекати.






