Каролас Папуљас, председник Грчке, данас завршава посету нашој земљи, као први шеф грчке државе који је посетио Србију откако је поново самостална држава. Угледни гост се радо одазвао молби „Политике“ да у интервјуу оцени домете билатералне грчко-српске сарадње и европске перспективе наше земље.

Господине председниче, како видите данашње односе између Грчке и Србије?

Након векова заједничког историјског пута, везе између наших земаља постале су нераскидиве и блиске. На пољу политике, наши контакти су више него чести, а наши ставови се подударају. Моја посета, наиме, потврђује веома добру климу између Грчке и Србије и надам се да ће довести до даљег унапређења наше билатералне сарадње, која посебно последњих година доживљава значајан и вишестран подстицај на свим нивоима, како на политичком тако и на економском и културном.

Приликом мог боравка овде у пријатељској Србији, свечано је отворен огранак Хеленског фонда за културу у Београду, чије оснивање одражава жељу двају народа за унапређењем културних односа. Његов рад биће чврст темељ укупног развоја наших билатералних односа и повешће наше српске пријатеље– а хиљаде њих посећује Грчку сваког лета – да упознају боље нашу земљу и њену културу и да се приближе грчком народу и његовој традицији.

Србија у свим дипломатским сусретима истиче проблем Косова. Како Грчка гледа на чин једностраног проглашења независности овог дела територије Србије?

Неоспорна је стална подршка коју је моја земља одувек пружала Србији, у тешкој прошлости као и скорије. О питању једностраног проглашења независности Косова, грчки став је познат. Моја земља је увек била за проналажење узајамно прихватљивог решења, које би се заснивало на међународном праву и било резултат дијалога и преговора. Решења које би поштовало људска и мањинска права и не би стварало победнике и побеђене.

Економски развој и побољшање животног стандарда, заштита мањина и поштовање њихових права, као и заштита српског културног и верског наслеђа, представљају наше највише приоритете на Косову. Верујемо да овим циљевима служи наше учешће у Кфору и у Еулексу.

Како се Грчка суочава са последицама економске кризе? Да ли ће она утицати на нашу билатералну економску сарадњу?

Светска економска криза не би могла да не дотакне и Балкан. Значајно је што, и поред тешких економских прилика које у већој или мањој мери проживљавају све земље региона, наши билатерални привредни и економски односи настављају да бележе раст. Ови односи заснивају се на стабилним основама и уверавам вас да, са грчке стране, постоји политичка жеља али и неопходно привредно интересовање, које их одржава живим и динамичним. Оптимиста сам да ће пут Србије ка ЕУ у комбинацији са спровођењем неопходних реформи допринети каталитички –да се колико год је могуће избегну тешке последице по привредни развој земље.

Што се тиче билатералне привредне сарадње, чињеница је да се налази на веома добром нивоу, бележећи последњих година константну стопу раста, која ће, како се процењује, наставити позитиван тренд. Грчка, истовремено, заузима високу позицију, како по броју инвестиција тако и по висини уложеног капитала на српском тржишту, што је чини првим страним инвеститором. Србија остаје једно од најбитнијих тржишта за грчки извоз. Наш циљ је да још више интензивирамо билатералне привредне односе, проширујући паралелно спектар присутних производа.

Схватајући овакву стварност, као и значај који има развој привредних односа за политичку стабилност и промоцију целог региона, Грчка је, као што знате, иницирала и спроводи један, за грчку привреду огроман, пројекат развојне помоћи, познат као Хеленик план (Грчки план за економску обнову Балкана). Верујемо да ће спровођење овог пројекта поспешити и олакшати привредну размену међу народима Балкана и, свакако, допринети њиховом приближавању са ЕУ.

Ваша се земља последњих месеци суочава и са проблемом имиграната?

Економска криза свакако интензивира проблем имиграната, који погађа земље Средоземља, као и Грчку. Управљање тим проблемом захтева европску солидарност, која се мора показати у пракси унапређењем агенције Фронтекс, дакле већим присуством бродова за чување морских граница у Егеју, али истовремено и људским приступом имигрантима, какав је онај који Грчка већ пружа у прихватним центрима који постоје, али и поштовањем споразума о реадмисији који су потписани са неким земљама.

Што се тиче проширења ЕУ, посебно на земље западног Балкана: сматрате ли да се налазимо на раскрсници, у фази одлагања процеса проширења или улазимо у нови стадијум позитивних дешавања?

Проширење представља једну од најзначајнијих и најуспешнијих политика ЕУ, с обзиром на то да је довела до стварања зоне безбедности и благостања за све европске грађане. У овом осетљивом тренутку светске економске кризе и замора у проширењу, ЕУ потврђује да испуњава своја обећања према земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима. Свакако, пут интеграције зависи од напретка у реформама. У сваком случају, међутим, процес интеграција доноси суштинске користи како ЕУ тако и земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима.

Грчка здушно подржава европску перспективу Србије, која представља регион од стратешког интереса за моју земљу. Иначе, Грчка је као председавајућа ЕУ издејствовала да се 2003. усвоји Солунска агенда, која констатује, на више него званичан начин, да будућност западног Балкана припада европској породици.

Заједничко је уверење да Србија представља кључну земљу за стабилност региона и да је показала политичку вољу да постане пуни члан европских институција.

Са наше стране, подржавамо напредак који сте постигли у спровођењу неопходних реформи и изражавамо оптимизам да ће, ускоро, ови ваши напори уродити плодом, омогућавајући вашој земљи да се приближи европским институцијама и испуни своју европску визију.

Да ли сте оптимиста о питању побољшања односа између нове владе БЈРМ и Грчке?

Што се тиче питања имена БЈРМ, наставићемо да радимо на његовом решавању у оквиру међународног права. Очекујемо од политичког вођства Скопља да коначно покаже неопходну политичку вољу, да приступи преговорима у конструктивном духу и да одустане од националистичких и анахроних радњи, у корист благостања и напретка грађана земље суседа.

Тања Вујић