Уколико Београд и Брисел постигну договор о измени српског предлога резолуције о Косову, текст који је предат Генералној скупштини УН биће коригован амандманима, сазнаје „Политика” у Влади Србије. Која земља ће се појавити у улози подносиоца амандмана за сада се још не зна, као што се зна ни шта би у тексту могло бити промењено. „Политикин” извор објашњава да разговори о садржају амандмана још нису почели и да се са Европском унијом за сада обављају само консултације. Тек када буде извесно да је договор могућ, односно да је пронађено „обострано прихватљиво решење, које би сачувало и наш национални интерес”, наша делегација ће отпутовати у Брисел где ће са званичницима ЕУ радити на тексту амандмана, каже извор у Влади Србије.
У Београд данас стиже и министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг, а посета је у Британији оцењена као појачавање притиска на Србију да затвори питање Косова и прихвати косовску независност. Извор у српској влади, међутим, каже да је Хејгова посета раније планирана и да се не може рећи да су Косово и српска резолуција непосредни повод за њу. 
Професор Универзитета у Оксфорду Марк Алмонд рекао је за Би-Би-Си да би „и Британија и Немачка, чији је шеф дипломатије прошле седмице био у Београду, хтеле да за земље западног Балкана важе исти услови, а један од кључних услова за улазак у унију, од којег се пак у случају Кипра одустало, јесте да не постоји проблем граница”. Да је разговор о косовској резолуцији кључан разлог Хејговог доласка у Србију сматра и Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука. Прибићевић каже да је извесно да је Србија показала жељу да се компромис постигне, али да тек треба да се види да је он заиста могућ.
Европској унији је, бар исто колико и Србији, важно да се постигне договор око текста резолуције. „Сталним притиском на Србију они у ствари показују колико је важна Генерална скупштина. Осим тога, питање сецесије је нешто што има универзалан значај који превазилази границе југоисточне Европе па и ЕУ”, каже Ђуро Ковачевић, директор Центра за националну стратегију.
Он истиче да ће од решавања овог питања убудуће зависити и ауторитет УН, који је претходних година поткопаван. „Ако неко сматра да може мимо система УН да заснива глобални поредак сагласно својим интересима без обзира на то колико моћан био, мора да доводи у питање ауторитет УН. Ово је једно од питања преко којих се испробава могућност повратка ауторитета УН. А за то има много више заинтересованих него оних који су против тога”, наглашава Ковачевић.
Огњен Прибићевић сматра да је на провери, пре свега, способност ЕУ да води своју спољну политику. „Европској унији је веома важно да постигне компромис о резолуцији, јер је Косово последње велико отворено политичко питање у Европи и питање које дели ЕУ. Како је у случају Србије реч о земљи која тежи да буде члан уније, ЕУ има посебан разлог да покаже, пре свега Американцима, како је у стању да води своју спољну политику”, истиче он и додаје да чак и САД настоје да питање Косова пребаце на ЕУ да би она покушала да постигне компромис и тиме практично докаже да је способна за вођење спољне политике.
-----------------------------------------

Шта после мишљења Суда правде

Када Међународни суд правде, на захтев Генералне скупштине УН, донесе саветодавно мишљење о неком питању, уобичајена је пракса да ово тело УН потом изгласа резолуцију којим практично констатује какав је став суда. Предлог резолуције може да поднесе било која држава, чланица УН, а уколико то не учини ниједна, ГС доноси акт којим само „прима к знању” мишљење суда.
Доношење резолуције није обавезно, али се сматра добром праксом и скупштина је до сада тако поступала у највећем броју случајева. Тако је било и у последња два случаја (пре Косова) – када су донете резолуције о Намибији и Западној Сахари.

Ј. Церовина
Г. Новаковић