Док се у Србији води полемика о томе да ли је противуставно да се Срби са севера Косова и Метохије на референдуму изјасне да ли желе да прихвате приштинске институције и да ли то може да доведе у питање државне интересе, британски премијер Дејвид Камерон, који се противи отцепљењу Шкотске, обећао је да ће његова влада наредних дана дефинисати правни оквир за одржавање референдума о независности Шкотске.„Неизвесност око тог питања наноси штету шкотској економији”, додао је Камерон.

Уколико Срби са севера Косова, упркос упозорењима државног врха да њихово изјашњавање неће решити ниједно отворено питање и да ће само довести до подела међу Србима на Космету, остану при ставу да референдум треба да се одржи, не постоје правни механизми да се њихово изјашњавање санкционише.

За „Политику” је раније бивши председник Уставног суда Слободан Вучетић рекао да тај референдум не би био обавезујући. „Тај референдум не би био правно легалан, јер статусна питања која имају државни карактер не спадају у надлежност скупштине општине и он, у том смислу, не би имао правни основ нити правно обавезујућу снагу”, указао је Вучетић и додао да је очигледно да председници општина са севера Косова то знају, али да рачунају на његов политички значај.

„Ситуација је специфична, јер јенамера да се организује референдум за једно подручје које чине четири општине конституисане на легалним изборима, али оне заједно не представљају никакав државни нити територијално аутономни ентитет чије би одлуке обавезивале, осим у политичком смислу”, рекао је Вучетић.Он јенагласио да је циљ који желе да постигну они који га организују да се дође до већинског става који би обавезивао скупштине општина на неприхватање било каквог решења које их подводи под приштинску власт.

Бивши председник Врховног суда и професор на Правном факултету „Унион” Зоран Ивошевић,залажући се за слободно изјашњавање грађана на северу Косова, указује на значајну одредбу у Уставу која се односи на слободу мишљења и у којој се каже да „Устав јамчи слободу мисли, савести и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору”.Ивошевић је казаоза „Политику” да је у овом случају реч о облику слободе изражавања мисли, и то мисли која се тиче права грађана да остану при свом уверењу.

Када је реч о колективном испољавању слободе мисли, он подсећа на Закон о референдуму и народној иницијативи, донет још 1994. године, у чијем члану 11 се наводи да „грађани са дела територије републике, односно аутономне покрајине, општине или града,могу одлучивати на референдуму о питањима која су од значаја за те грађане”. Ивошевић сматра да је питање да ли грађани хоће да живе у институцијама неке квазидржаве или у институцијама Србије од изузетне важности за њих.

Он даје за право противницима референдума који сматрају да то није адекватан начин за испољавање колективне воље, али сматра да ни то не би могла да буде сметња: „То не мора да буде референдум, иако су га они тако назвали. У праву постоји нешто што се зове конверзија. Ако сте ви погрешно назвали неки правни институт, то не значи да се мора прихватити та грешка у опредељивању карактера неког правног института. То што они то изјашњавање зову референдумом, не мора да затамни суштину. А суштина је да неће да живе у њиховим институцијама и њиховој држави. Па, то је и најјачи аргумент Србије да сачува Косово, бар овај северни део”.

Уколико се референдум одржи, упркос јасном ставу да је државни врх против тога, Михајловић није могао да одговори како би влада реаговала. Он је за „Политику” рекао да је то хипотетичко питање и да он тренутно нема одговор на то. „Ја не одлучујем о томе, негосамосаопштавамодлукевладе”, казао је Михајловић.

На питање да ли нека институција може да поништи одлуке референдума, Ивошевић је одговорио да не постоји могућност да неко други у држави оцењује валидност јавног мишљења грађана локалне самоуправе, која по нашем Уставу, поред осталог, служи иза ограничење државне власти. „Ко онда може њима да каже да погрешно мисле. Волео бих да видим тог политичара или политичко тело које би се усудило да тако нешто каже. Па, то би онда било противуставно, јер у Уставу пише да је Косово саставни део Републике Србије”, закључио је Ивошевић.