„Свој матерњи језик, ромски, у којем има много српских речи, ја не могу да говорим у јужној Митровици или када идем по Косову. Зашто? Зато што нисам безбедан. Када одем у Приштину, Урошевац или Призрен морам искључиво да говорим албански језик, осим са оно мало Рома које сретнем, с којима могу кришом да причам на свом језику”, објашњава за „Политику” расељени Ром Скендер Гушани, који је с породицом 1999. године избегао из јужног дела Косовске Митровице у Лепосавић.

Гушани, који је председник ромске заједнице за Косовско-митровачки округ, с још око 300 Рома и неколико породица Египћана и Ашкалија живи у „хангару”, на месту где је некада била стационирана Војска Југославије. Он каже да оно мало Рома што их има по Косову нема елементарне услове за живот, а првенствено нема сигурност. „Стално страхују од Албанаца, не иду у школе, тешко долазе до личних докумената, а лече се уколико имају пара да плате”, прича Гушани и објашњава да су се до рата Ашкалије и Египћани изјашњавали као Роми, а да су се сада силом прилика интегрисали у албанско друштво. „Они сада говоре албанским језиком, а старији Египћани и Ашкалије међу собом говоре ромски, али када су на улици, то себи не смеју да дозволе јер се плаше да неће осванути”, каже Гушани.

Овај Ром прича да је некада живео у насељу Расадник, у јужном делу Митровице, које је важило за једно од највећих ромских насеља на Балкану. Сада тамо у новоизграђеним објектима има нешто више од 70 ромских породица које су се у последње две године вратиле.

„Поједина наша деца из јужног дела града иду у северни део Косовске Митровице, где похађају наставу. Довозе их и одвозе комбијем”, прича Гушани.

На северу Косова, поред кампа у Лепосавићу, постоје још два: Чесмин луг и Остероде, и то су једини ромски кампови на целој територији Космета у којима борави већ десету годину око хиљаду Рома и нешто мање Египћана и Ашкалија.

Због контаминираности оловом воде и земљишта у последња два кампа, комесар за људска права у Савету Европе (СЕ) Томас Хамарберг у свом извештају је затражио обуставу насилног повратка Рома из европских земља на Косово због тога што „не постоје услови за повратак”.

У канцеларији комесара за људска права СЕ у Стразбуру, јуче је „Политици” појашњено да је, поред лоших услова живота, који су одређени непостојањем адекватне инфраструктуре и смештаја, и безбедносна несигурност одлучујући фактор који отежава и одлаже повратак избеглица на Косово.

„Постоји страх да би они поново могли бити принуђени да оду, уколико опет буду изложени притиску и застрашени претњама. Такође, 50 одсто косовске популације је незапослено, што даје веома мало наде повратницима да ће негде радити”, навео је Стефано Монтарио, шеф кабинета комесара за људска права и објаснио да су то све разлози због којих смо позвали државе ЕУ да одложе повратак Рома. Он је додао да је у извештају затражено да се људи који живе у постојећим камповима хитно евакуишу и сместе у одговарајуће услове.

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију објаснио је да се на северу Космета Унхцр све мање бави овим проблемом, а да је један од разлога вероватно и то што је њихов буџет све мањи. Што се тиче остатка територије КиМ УН администрација је те надлежности пребацила на Министарство за повратак и заједнице владе у Приштини. Јуче је у надлежном министарству у Приштини било немогуће добити податке о томе какве услове обезбеђују за Роме повратнике, пошто се спремају за обележавање годишњице проглашења независности.

Што се тиче кампова на северу Митровице, државни секретар каже да „Роми неће да се селе, а Срби неће да примењују силу”. „Ја сам више пута разговарао с Ромима у тим насељима, али они неће да се селе у јужни део Митровице зато што се тамо не осећају сигурно. Осим тога, они у северном делу примају социјалну и хуманитарну помоћ, дечије додатке и поред тога што смо им гарантовали да неће изгубити те приходе, они нису желели да оду”, каже Ивановић за „Политику”.

Комесар за људска права СЕ тражио је да се за око 600 становника ових кампова хитно нађе нов, безбедан смештај и медицинска нега, како би кампови могли да се затворе. „Чињеница да су ти кампови били насељени читаву деценију прави је скандал. Међународна заједница сноси део одговорности за ту ситуацију”, нагласио је Хамарберг и упозорио да контаминација оловом озбиљно угрожава становнике, посебно децу.

Председник ромске заједнице за косовско-митровачки округ подсећа да су Роми недавно имали разговоре са амбасадорима европских канцеларија у Приштини и да је немачки амбасадор тражио да се годишње око 5.000 Рома врати из Немачке. „Ми смо и тада рекли да нема услова да Роми поново буду на својим огњиштима, јер су им куће попаљене”, каже Гушани и набраја да данас у Пећи и Урошевцу више нема Рома, осим оних који се изјашњавају као Ашкалије. Најбезбеднији су они који живе Племетини, где је већински српски живаљ, као и у једној од највећих српских енклава у Прилужју. У Приштини у Моравском насељу живи седам породица, док у Вучитрну нема ни једне.

Б. Радомировић
В. Јокановић
Б. Митриновић