Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nije nudio Srbiji pristupanje nikakvom novom vojnom savezu ili organizaciji, kaže izvor „Politike” iz Vlade Srbije povodom spekulacija o tome šta je Medvedev mislio kada je pomenuo novu evropsku bezbednosnu arhitekturu. Ta ideja, kako kaže naš izvor, nije nova i ne podrazumeva vojni pakt u nastajanju već je reč o pokušaju da se kreira nova bezbednosna politika, odnosno novo bezbednosno okruženje u Evropi. Državni vrh Srbije je, kako kaže izvor iz vlade, poručio ruskim sagovornicima da Srbija podržava ideju, da je spremna da učestvuje u razgovorima o novom bezbednosnom konceptu i da je neophodno da i druge zemlje budu uključene u njega. On dodaje da su i SAD i Rusija globalni faktori bezbednosti i da su NATO i ruski koncept dva konkurentska bezbednosna koncepta. Rusija, tvrdi naš izvor, nije iskoristila Beograd za promociju svoje ideje pošto je uobičajena praksa da ruski predsednik o tome govori prilikom svake posete inostranstvu.

Rusija je, kako kaže Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, još pre više od godinu dana izašla sa predlogom da se bezbednost na tlu Evrope postavi na nove temelje, ali Zapad slabo reaguje na tu inicijativu.

„Mnogi bilateralni ugovori sa Amerikom o nuklearnom razoružanju i kontroli naoružanja su ili istekli ili nisu parafirani i zbog toga Rusija želi da sa novom američkom administracijom kontrolu nuklearnog naoružanja stavi na novu osnovu. S druge strane, OEBS koji je bio zadužen za bezbednost u Evropi tokom proteklih 30 godina prilično se iscrpeo i previše je ispolitizovan”, objašnjava Reljić.

On smatra da ruska ideja ne može da prođe i navodi da čak i predsednik Francuske Nikola Sarkozi koji je podržava ne preduzima ništa jer se Amerikanci snažno protive. To je slučaj i sa Nemačkom.

Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, slaže se da ruska ideja ne može da uspe bez snažne podrške Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Belgije. Rusija, kako kaže, koristi svoju poziciju koju je dobila zahvaljujući energetskom potencijalu, a Evropa je dosta zavisna od tih potencijala. „Postoji kvalitativna razlika između ove ideje i onoga što nudi NATO. Moram da pohvalim tu ideju jer ona ne predviđa nametanje mira oružanim putem”, ističe Krstić.

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić, međutim, kaže da ne postoji „ništa što bi se moglo nazvati novim evropskim bezbednosnim konceptom”. On smatra da je Medvedev to u Beogradu pomenuo isključivo iz političkih razloga. „Medvedev je iz Beograda poslao poruku u Brisel i Vašington da je njihov interes da budu ne samo ekonomski nego i bezbednosno prisutni u ovom regionu. Ne postoje šanse za formiranje takvog koncepta u Evropi, a pogotovo ne ako bi lider tog koncepta bila Rusija”, smatra Dragišić dodajući da su glavne evropske institucije bezbednosti NATO i OEBS.

Na pitanje da li to znači da u Evropi niko ne može biti protivteža NATO-u, Dragišić kaže da ne vidi ko bi to mogao da bude. „Ne znam ko bi ušao u eventualno novi Varšavski ugovor jer njegove bivše članice gaje odvratnost prema svakoj ideji da sa Rusijom stupaju u bilo kakve vrste takvih odnosa, osim ekonomskih”, kaže Dragišić dodajući da ne može postojati novi evropski sistem bezbednosti koji nema svoju institucionalnu osnovu.