Посета руског председника: како креирати нову безбедносну политику у Европи (Фото Д. Ћирков)

Председник Русије Дмитриј Медведев није нудио Србији приступање никаквом новом војном савезу или организацији, каже извор „Политике” из Владе Србије поводом спекулација о томе шта је Медведев мислио када је поменуо нову европску безбедносну архитектуру. Та идеја, како каже наш извор, није нова и не подразумева војни пакт у настајању већ је реч о покушају да се креира нова безбедносна политика, односно ново безбедносно окружење у Европи. Државни врх Србије је, како каже извор из владе, поручио руским саговорницима да Србија подржава идеју, да је спремна да учествује у разговорима о новом безбедносном концепту и да је неопходно да и друге земље буду укључене у њега. Он додаје да су и САД и Русија глобални фактори безбедности и да су НАТО и руски концепт два конкурентска безбедносна концепта. Русија, тврди наш извор, није искористила Београд за промоцију своје идеје пошто је уобичајена пракса да руски председник о томе говори приликом сваке посете иностранству.

Русија је, како каже Душан Рељић из Немачког института за међународну политику и безбедност, још пре више од годину дана изашла са предлогом да се безбедност на тлу Европе постави на нове темеље, али Запад слабо реагује на ту иницијативу.

„Многи билатерални уговори са Америком о нуклеарном разоружању и контроли наоружања су или истекли или нису парафирани и због тога Русија жели да са новом америчком администрацијом контролу нуклеарног наоружања стави на нову основу. С друге стране, ОЕБС који је био задужен за безбедност у Европи током протеклих 30 година прилично се исцрпео и превише је исполитизован”, објашњава Рељић.

Он сматра да руска идеја не може да прође и наводи да чак и председник Француске Никола Саркози који је подржава не предузима ништа јер се Американци снажно противе. То је случај и са Немачком.

Нинослав Крстић, председник Форума за безбедност и демократију, слаже се да руска идеја не може да успе без снажне подршке Француске, Велике Британије, Немачке, Белгије. Русија, како каже, користи своју позицију коју је добила захваљујући енергетском потенцијалу, а Европа је доста зависна од тих потенцијала. „Постоји квалитативна разлика између ове идеје и онога што нуди НАТО. Морам да похвалим ту идеју јер она не предвиђа наметање мира оружаним путем”, истиче Крстић.

Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић, међутим, каже да не постоји „ништа што би се могло назвати новим европским безбедносним концептом”. Он сматра да је Медведев то у Београду поменуо искључиво из политичких разлога. „Медведев је из Београда послао поруку у Брисел и Вашингтон да је њихов интерес да буду не само економски него и безбедносно присутни у овом региону. Не постоје шансе за формирање таквог концепта у Европи, а поготово не ако би лидер тог концепта била Русија”, сматра Драгишић додајући да су главне европске институције безбедности НАТО и ОЕБС.

На питање да ли то значи да у Европи нико не може бити противтежа НАТО-у, Драгишић каже да не види ко би то могао да буде. „Не знам ко би ушао у евентуално нови Варшавски уговор јер његове бивше чланице гаје одвратност према свакој идеји да са Русијом ступају у било какве врсте таквих односа, осим економских”, каже Драгишић додајући да не може постојати нови европски систем безбедности који нема своју институционалну основу.