Raspravljajući o tome da li će suziti pitanje koje mu je stiglo iz Generalne skupštine UN i izjašnjavati se isključivo o samoj deklaraciji kojom su kosovski Albanci proglasili nezavisnost ili će se baviti i njihovim pravom na secesiju, što je tražila Srbija, sudije Međunarodnog suda pravde su većinom glasova, među kojima je bio i glas ruskog sudije Leonida Skotnjikova, doneli odluku da se izjasne samo o aktu deklaracije, saznaje „Politike” iz izvora bliskih sudu u Hagu.

Sudija Skotnjikov je najpre tražio da sud uopšte ne odgovara na pitanje jer ga je uputila Generalna skupština, a ne Savet bezbednosti. Međutim, kad je odbijen taj njegov zahtev, njemu nije smetalo da se sud odredi samo o pravnoj valjanosti kosovske deklaracije i da se ne ulazi dublje u pitanje secesije. Ovakav njegov stav vezuje se za odnos koji Rusija ima prema Južnoj Osetiji i Abhaziji koje su proglasile nezavisnost od Gruzije što je Rusija prva podržala. Naime, iz Evrope je prošle godine poručeno da neka teritorija nema pravo na otcepljenje bez saglasnosti matične države i da slučaj Kosova nije doveo do promene međunarodnog prava.

Sudija Skotnjikov je rekao da deklaracije nisu same po sebi zabranjene sa čim su saglasni svi stručnjaci za međunarodno pravo, a što priznaju i članovi našeg pravnog tima. Međutim, neke od tih deklaracija su bile uspešne neke nisu, a Sud pravde se nije upuštao u razmatranje do čega dovode uspešne deklaracije što je bila suština pitanja.

Zanimljivo je, međutim, da se ruskom sudiji najoštrije usprotivio kolega iz Nemačke Bruno Sima. Ali ne zato što je podržavao stav Srbije već zato što je smatrao da sud mora da se bavi pitanjem prava Albanaca na secesiju, jer je zastupao stav da Kosovo ima pravo na secesiju zbog masovnog kršenja ljudskih prava. U krajnjem izjašnjavanju, kada se glasalo da li je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo, nemački i ruski sudija su promenili pozicije i Skotnjikov je podržao stav Srbije, a Sima je glasao protiv stava Beograda. I sudije iz Meksika i Somalije, Bernardo Sepulveda Amor i Abdulkavi Jusuf, bili su protiv sužavanja pitanja samo na deklaraciju. Tako su od deset sudija koji su na kraju glasali protiv Srbije, njih trojica bili za to da se odgovori na suštinu pitanja, onako kako je to Srbija i tražila.

Sudija iz Somalije je inače smatrao da je prekršen ustavni okvir za Kosovo, na čemu je Srbija insistirala. Naš pravni tim je tokom javne rasprave tvrdio da je ustavni okvir u stvari administrativni režim UN i da ne predstavlja deo međunarodnog prava nego prava pokrajine pa je trebalo da deklaraciju poništi specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu Hans Hekerup.

Srbija je inače tokom javne rasprave objasnila na šta je mislila postavljajući pitanje sudu da se izjasni da li je deklaracija u skladu sa međunarodnim pravom upravo da bi predupredila mišljenje o samom pravnom aktu. Tom prilikom naši zastupnici su govoreći na temu obima i značenja pitanja rekli da ne misle na akt nego na odnos koji on stvara.

J. Cerovina